Nije isključena mogućnost eskalacije sukoba u Ukrajini u veliki rat u Evropi, raste verovatnoća uvlačenja Rusije u novi vojni konflikt, a Zapad je sebi kao cilj postavio „strateški poraz” Rusije, napisao je načelnik vojne akademije Generalštaba Oružanih snaga Rusije, general-pukovnik Vladimir Zarudnicki u u članku za časopis Vojna misao.
Prema njegovim rečima, okončanje konflikta u Ukrajini neće označavati i kraj konfrontacija Rusije i Zapada, s obzirom na to da je pokrenut proces transformacije postojećeg svetskog poretka „koji je povezan sa porastom kontradikcija, a čije rešavanje praktično uvek dovodi do upotrebe vojne sile”.
„Nije isključena mogućnost eskalacije sukoba u Ukrajini od širenja učesnika „proksi-snaga”, koje se koriste za vojno suprotstavljanje Rusiji, do rata velikih razmera u Evropi”, navodi Zarudnicki u članku koji je objavljen u listu „Vojna misao”.
Moguće uvlačenje Rusije u novi sukob
On je ukazao da značajno raste mogućnost uvlačenja Rusije u novi vojni sukob. Objasnio je da SAD i zapadni saveznici svim metodama pokušavaju da sačuvaju svoju hegemoniju, koja je postala njihov način postojanja na račun ostatka sveta. Navodi da su SAD u tom kontekstu postavile sebi konkretan cilj – da Rusiji nanesu „strateški poraz” i destabilizuju situaciju na njenoj teritoriji.
„Osnovni izvor vojnih pretnji našoj zemlji je antiruska politika SAD i njenih saveznika, koji vode hibridni rat novog tipa čiji je cilj sveopšte slabljenje Rusije, ograničenje njenog suvereniteta i rušenje teritorijalne celovitosti”, piše ruski general.
On navodi da direktna pretnja postojanju Rusije zahteva sve jače sisteme osiguranja njene vojne bezbednosti u postojećim uslovima. U vezi sa tim, kako general primećuje, može se izdvojiti niz tendencija u cilju promenu sistema vojne bezbednosti.
Tendecije
Prvo, neophodno je da se strukture za osiguranje vojne bezbednosti Rusije usklade sa razmerama i vrstama vojnih pretnji i neophodno ih je objektivno proceniti.
Druga tendencija je prelazak na modulni princip u realizaciji mera za osiguranje vojne bezbednosti, odnosno zaštita države ne može da bude samo vojnim merama, već zahteva konsolidaciju napora celokupnog društva, institucija i državnih organa.
Treća tendecija podrazumeva sklop prioriteta nacionalne bezbednosti u oblasti osiguranja vojne bezbednosti. Ova tendencija podrazumeva strogu koncentraciju državnih mera u interesu osiguranja vojne bezbednosti.
Četvrta tendencija podrazumeva uvećanje operativnosti i centralizaciju upravljačkog sistema za osiguranje vojne bezbednosti.
Peta tendencija određuje uvećanje značaja potencijala prijateljskih država u rešavanju problema vojne bezbednosti.
„Tendencije koje je autor prikazao za promenu sistema osiguranja vojne bezbednosti zahteva dalje istraživanje i, verovatno, će postati osnova za njeno usavršavanje u bliskoj budućnosti. Neki pravci, s obzirom na situaciju i dinamično formiranje novih pretnji vojnoj bezbednosti našoj državi, trebalo bi vrlo brzo realizovati”, zaključio je načelnik akademije Generalštaba Oružanih snaga Rusije, prenosi Sputnjik.