Eksplozije pejdžera, a dan kasnije i voki-tokija, pripadnika libanske militantne grupe Hezbolah u Libanu i Siriji, a potom i solarnih panela, jedan je od hakerskih napada sa najvećim brojem poginulih. Sajber napadi deo su ratovanja već više decenija, ali ovaj najnoviji ima nekoliko specifičnosti, ocenjuju stručnjaci za N1.
U eksploziji pejdžera koje su koristili pripadnici libanskog Hezbolaha u utorak, 17. septembra, prema rečima libanskog ministra zdravlja Firasa Abijada, najmanje 12 osoba je poginulo među kojima i dvoje dece, dok je oko 300 ljudi teško ranjeno. Među povređenima je i izaslanik Irana u Bejrutu.
Bolničko osoblje obavilo je na stotine operacija, uglavnom očiju i lica, a mnogi su lečili i povrede ruku. BBC navodi i da se veruje da je 14 ljudi ranjeno i u susednoj Siriji.
Kako je do eksplozija došlo i dalje je nepoznanica, a kao opcije se navode dve mogućnosti. Jedna je da je u uređaje postavljen eksploziv, dok je druga, prema oceni stručnjaka manje verovatna, da je putem hakovanja zagrejana litijum-jonska baterija, čime je došlo do samozapaljivanja, odnosno do eksplozije.
Sajber napadi decenijama način ratovanja
Stručnjak za sajber bezbednost Vladimir Radunović i vojni analitičar Vlado Radulović za N1 kažu da je obe opcije teoretski moguće izvesti. Prema njihovim rečima, hakerski napadi nisu novina i deo su ratovanja već decenijama unazad.
„Mi već poslednjih 10-15 godina imamo ozbiljne sajber napade na kritičnu infrastrukturu – na biznise, banke, bolnice, državnu upravu, vojsku, špijunažu… To se sve masovno dešava, samo što se to ne dešava u toku ratnog stanja, nego se to dešava u, što bi mi nazvali, mirnodopsko vreme, iako je veliko pitanje da li ti napadi zapravo nekada prave efekat koji je veći nego rat“, kaže za N1 stručnjak za sajber bezbednost Vladimir Radunović.
Podseća i na slučaj iz 2007. kada su prvi put serveri elektronske uprave u Estoniji oboreni.
„Za to je u nekom momentu optužena Rusija, pa se NATO zapitao da li treba da pokrene svoju povelju koja omogućava NATO članicama da odbrane drugu članicu ukoliko je pod napadom. Već tada su razmišljali da se radi o sajber napadu koji je ekvivalent međunarodnom oružanom napadu“, objašnjava Radunović.
Ono što je, prema njegovim mišljenju, specifičnost poslednjeg napada je da se ovaj slučaj dešava u toku aktivnog sukoba na jednoj od zaraćenih strana i što je doveo do ljudskih žrtava.
„Mi do sada nismo viđali, bar ne otvoreno, ljudske žrtve kao rezultat sajber napada, samo uništenja ili destrukciju i tako dalje. Prvi put otvoreno vidimo direktne ljudske žrtve. Imali smo ranije slučajeve trovanja vodovoda u Americi, imali smo slučajeve dizanja u vazduh visokih peći u nekim čeličanama. Niko nije poginuo na sreću, ali to se sve dešavalo. Obaranje sistema u bolnicama. E sad vidimo ljudske žrtve vrlo lično i ovo je prvi put da su korišćeni pejdžeri. Tako da smo, ja bih rekao, to viđali i da nam ovo samo još jednom otvara oči koliko je to deo ratovanja danas“, kaže sagovornik portala N1.
Dan nakon masovnih eksplozija pejdžera, Iran je za napad optužio Izrael, koji je rekao da neće komentarisati ova dešavanja.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Irana Naser Kanani osudio je napad, navodeći da predstavlja „masovno ubistvo i teroristički akt cionističkog režima u Libanu“.
Da iza napada stoji Izrael, prema pisanju CNN-a i BBC-a, navodi se i u više izveštaja. Prema rečima vojnog analitičara Vlade Radulovića, optužbe na račun Izraela nisu slučajnost, s obzirom na njihov direktni konflikt, ali i predistoriju događaja.
On podseća na 1996. godinu, kada je izraelska agencija Šin Bet ubila Hamasovog proizvođača bombe postavljajući eksploziv u njegov telefon, što je, kako kaže, usledilo kao odgovor na ubistvo izraelskih sportista tokom olimpijade u Minhenu. Dodaje i da upotreba tehnike, odnosno uređaja za komunikaciju, u ovakvom formatu takođe nije nova, iako možda, kako navodi, sama upotreba pejdžera sada u 21. mistifikuje ceo sučaj.
„Dakle, bilo je sličnih pokušaja i ranije u smislu da se u određene stvari, poput telefona, postavlja eksploziv. Međutim, ono što je ovoga puta interesantno jeste da je za tu svrhu korišćen pejdžer. Koliko je meni poznato, nisu zabeleženi takvi slučajevi, a sasvim sigurno u ovakvom masovnom obliku. To samo po sebi, opet pokazuje da koliko god jedna strana pokušavala da osigura sebe, odnosno da poveća svoj nivou sigurnosti i bezbednosti, sa druge strane imate i drugu stranu koja pokušava na svaki mogući način to da osujeti“, kaže sagovornik N1.
Svaki uređaj povezan na internet može biti hakovan
Komentarišući mogućnost da ovakva vrsta napada u budućnosti bude češće korišćena u ratnim sukobima, Radulović kaže da ne bi rekao da će se sada svi osmanjati na to, ali da opravdano postoji mogućnost, odnosno verovatnoća, da se ovakvi ili slični scenariji mogu videti i u nekom vremenu koje je pred nama.
Stručnjak za sajber bezbednost Vladimir Radunović objašnjava da svaki uređaj koji je pametan i povezan na internet može biti hakovan.
„To su obično telefoni i kompjuteri, ali to su naravno i neki serveri, rendgeni, skeneri. To je sve povezano na ‘net’. Zatim pametne table u školama… Gde god pogledate – u brodovima, avionima, budućim kolima, koja će sama da voze, to su sve pametni senzori. To je sve povezano na ‘net’. Dakle, sve što je povezano i ima kod, može biti hakovano. A u ovom slučaju su to pejdžeri – nešto što se nosi pri sebi“, kaže Radunović.
Radulović, međutim, ističe da je ključno pitanje kontrole uređaja koji se koriste.
„Sada više ne govorimo samo o uređaju za komunikaciju, o telefonima, pejdžerima… Već o bilo kom drugom uređaju ili predmetu koje će određene snage koristiti. Kada su u pitanju oružane formacije (vojske) tu postoji ozbiljna kontrola pre nego što se uzme u korišćenje i tu je jako teško napraviti proboj. Problem nastaje kada govorimo o određenim grupama, organizacijama i sl. gde može doći do određenih propusta, kao što je ovde bio slučaj“, objašnjava Radulović.
Da gotovo sve može biti hakovano pokazali su i događaji koji su usledili nakon masovne eksplozije pejdžera.
Samo dan kasnije, u južnom predgrađu Bejruta čule su se nove eksplozije, a izvor u Hezbolahu potvrdio je za Rojters da su meta bili voki-tokiji koje je koristila ta grupa, kao i da je Hezbolah uređaje kupio pre pet meseci, u isto vreme kada i pejdžere koji su eksplodirali dan pre. Najmanje 14 ljudi je poginulo, dok je 450 povređeno.
Libanska državna novinska agencija, potom je javila da su u nekoliko delova Libana eksplodirali kućni sistemi za proizvodnju solarne energije.