Redakcija N1 došla je u posed fotografije zabeležene 8. avgusta u Beogradu. Reč je, kako navodi izvor N1, o sastanku koji se 8. avgusta odgirao u restoranu Alternativa, gde su za istim stolom sedeli direktori iz nekoliko trgovinskih lanaca – Lazar Marković iz Merkatora, Ivan Šuleić iz DIS-a, kao i Ivan Tomašević iz DTL.
Na pitanje da li je u avgustu bio na sastanku sa direktorima iz DIS-a i DTL-a u beogradskom restoranu, Lazar Marković je odgovorio odrično, negirajući bilo kakve sastanke tog tipa.
Fotografiju koju smo mu potom poslali, uz navode da izvor N1 tvrdi da je i on za stolom na pomenutom sastanku (krajnje levo), Marković nije komentarisao.
Podsetimo, ranije danas je Komisija za zaštitu konkurencije saopštila da je u četvrtak pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca: Delez, Merkator S, DIS i Univereksport, zbog sumnje da su dogovarali cene.
Naime, Komisija za zaštitu konkurencije je 10. oktobra pokrenula postupak protiv društava Delez Srbija (vlasnik Maxi prodavnica), Mercator S, Univereksport i DIS, zbog povrede konkurencije na tržištu zaključivanjem restriktivnog sporazuma, odnosno dogovaranjem istih cena za određene proizvode.
„Komisija je izvršila nenajavljeni uviđaj u njihovim prostorijama, a nenajavljni uviđaj je istovremeno izvršen i u poslovnim prostorijama društva Cenoteka, kao trećeg lica. Postupak je pokrenut zbog osnovane pretpostavke Komisije da su pomenuti trgovinski lanci izvršili povredu konkurencije zaključenjem restriktivnog sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije“, navodi se u saopštenju Komisije.
Komisija, kako se ističe, sprovodi sektorsku analizu stanja i uslova konkurencije na tržištima određenih prehrambenih proizvoda na teritoriji Republike Srbije u periodu od 2018. do 2022. godine. Kako su pojedini nalazi uslovili potrebu za daljom i detaljnijom analizom, Komisija je ispitivala uslove konkurencije na tržištu maloprodaje za veći broj prehrambenih proizvoda.
„Detaljnija analiza je izvršena praćenjem odabranih proizvoda kod maloprodavaca protiv kojih je pokrenut postupak, a koji, prema javno dostupnim podacima iz finansijskih izveštaja koje objavljuje Agencija za privredne registre Republike Srbije, ukupno čine preko 50 odsto tržišta maloprodaje na teritoriji Republike Srbije. Tako je Komisija, tokom više meseci praćenja kretanje cena za 35 izabranih proizvoda, konstatovala da su u maloprodajnim lancima za posmatrane proizvode cene identične“, stoji u saopštenju.
Nakon toga Komisija je za 45 proizvoda tokom avgusta 2024. godine upoređivala cene kod stranaka u postupku, uz dodatak još jednog maloprodavca.
„Na osnovu svih sporvedenih analiza Komisija je izvela sledeće zaključke: Tržište maloprodaje u Srbiji je ostvarilo je vrednosni rast u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine uz istovremeni količinski blagi pad, u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine porast cena u maloprodaji je bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka. U periodu od 2016. godine do 2023. godine konstatovan je značajan rast prihoda i bruto marži, odnosno profitabilnosti posmatranih učesnika na tržištu, što potvrđuju i podaci o njihovoj poslovnoj dobiti“, navodi Komisija.
Takođe, u periodu višemesečnog praćenja (april – septembar 2024. godine) redovne cene osam proizvoda (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane) kod svih posmatranih maloprodavaca su bile iste ili slične, uz različite uslove nabavke, konstatuje se u saopštenju.
„Vrednost potrošačke korpe koja sadrži 45 odabranih proizvoda se neznatno razlikuje između stranaka u postupku, dok je znatno niža u maloprodajnom objektu koji ima najnepovoljnije komercijalne uslove nabavke“, dodaje se.
Kolike su marže
U zaključku objavljenom na sajtu Komisije navodi se da je posmatrana i bruto marža ostvarena u periodu od 2016-2023. godine.
„Bruto marža predstavlja razliku između prihoda od prodaje robe (neto prihodi) i nabavne vrednosti prodate robe. Ovaj pokazatelj pokazuje koliko je trgovac zaradio nakon što je oduzeo direktne troškove nabavke prodatih proizvoda. Kao i kod prihoda od prodaje robe, kod stranaka u postupku konstatovan je rast bruto marži u periodu od 2016. godine kada je iznosila 35 milijardi dinara do 2023. godine kada dostiže iznos od 87,4 milijarde dinara“, navodi se u zaključku.
U analizi je, kako se objašnjava, pri izračunavanju i prikazivanju trgovačke marže, korišćena i stopa bruto marže od nabavne vrednosti.
Ovaj pokazatelj odražava odnos između bruto marže i nabavne vrednosti prodate robe, što daje jasan uvid u profitabilnost maloprodavaca u odnosu na njihove troškove nabavke. Komisija je konstatovala kontinuiran rast stopa bruto marži od nabavne vrednosti koja je 2016. godine kod stranaka u postupku u proseku iznosila 19% dok je 2023. godine bila 38%“, navodi Komisija.
Analiza poslovne dobiti stranaka u postupku pokazuje, navodi se, takođe trend rasta u periodu od 2016. do 2023. godine.
„Zbirna poslovna dobit stranaka u postupku 2016. godine iznosila je 3,7 milijardi dinara, a 2023. godine je dostigla iznos od 18,6 milijardi dinara. Ovaj trend ukazuje na rast profitabilnosti trgovinskih lanaca. Pored prethodno pomenutih finansijskih pokazatelja, Komisija je imala u vidu i promene na tržištu maloprodaje u smislu ulaska novog ‘igrača’ na tržište 2018. godine. Ova okolnost je vodila pretpostavci da će, usled povećanog konkurentskog pritiska, doći do smanjenja cena i pritiska na marže postojećih trgovinskih lanaca, a samim tim i do smanjenja njihove profitabilnosti. Međutim, suprotno očekivanom, cene su rasle iznad inflacije, prihodi su rasli brže od troškova, što je rezultiralo rastom marži, a poslovna dobit stranaka u postupku je imala trend rasta“, navodi Komisija.