Studenti u blokadi pozvali su na obeležavanje godišnjice pada vojnog helikoptera u kojem je poginulo sedmoro ljudi. Deset godina nakon pada na mestu nesreće nema ni obeležja.
„Na ovoj livadi treba drugačije i da govorimo, i da se ponašamo i da gazimo“, kaže vazduhoplovni zastavnik u penziji Saša Jovanović.
Jer se baš tu pre tačno deceniju srušio vojni helikopter u čijem je padu stradalo šestoro ljudi i jedna beba.
„Složili smo se da je naša uloga da budemo čuvari vatre, vatre koja se neće ugasiti“, rekao je pre godinu dana ovaj penzionisani vazduhoplovni zastavnik i prijatelj pilota koji je te noći upravljao letelicom.
Od gašenja je tada vatru čuvalo svega nekoliko kolega u penziji. Sada se ona, čini se, rasplamsala.
„Kao što su i mnogi studenti odlučili da baš danas, nakon deset godina, održimo počast poginulima u helikopterskoj tragediji, tako su i srednjoškolci želeli da se priključe toj akciji“, kaže maturantkinja Isidora Jovanović.
I jedan po jedan kolonu su poveli do mesta nesreće koja na to liči samo na današnji dan.
„Nema mi smisla uopšte. Trebalo bi ovde da stoji barem neko spomen obeležje na ovu nepravdu, na sedam izgubljenih života“, kaže studentkinja Mara.
Spomenika nema, a jedino obeležje koje stoji, a s godinama i raste jeste divlja deponija. To je, kažu vojnici, pokazatelj odnosa vlasti prema njima.
„Kad vam trebamo onda nas iskoristite i zaboravite. Znači, iskoriste nas za neku svoju dnevnu potrebu“, kaže Jovanović.
Potreba je, kažu, i sada, kao i pre deset godina, da se o odgovornima govori.
Odgovornost je svojevremeno u izveštaju komisije koju je formirao načelnik Generalštaba pripisana ljudskom faktoru i alkoholu u krvi pilota. Više javno tužilaštvo zaključilo je da propusti onih koji su koordinisali misijom spasavanja životno ugrožene bebe nemaju krivičnopravnu, već eventualnu disciplinsku težinu.
„Odgovornost i dalje stoji kao kamen na koji nailazite svakog dana i mi smo tu u stvari da održavamo da taj kamen stoji“, kaže Jovanović.
Stoji i sećanje meštana na dan pada, ali i na ono što je usledilo.
„Sećam se dana kad je pao helikopter. Celo naselje se potreslo, svi smo znali šta se desilo, iako su kružile oko svakakve vesti, i da je bilo preživelih i da je sve u redu“, kaže Mara.
I da je helikopter na aerodromu „Nikola Tesla“ lično dočekao i sam ministar zdravlja Zlatibor Lončar. I tadašnjeg ministra odbrane Bratislava Gašića pozivali su na odgovornost, ali uzalud. Tako čuvari vatre, sada u pojačanom sastavu, ostaju verni svojoj misiji.
„Do nekih boljih vremena kada će da odgovorni odgovaraju, heroji da budu proglašeni herojima, nacija da im se pokloni, zahvali, podigne spomenik kakav su zaslužili“, kaže Jovanović.