Selam alejkum, dobrodošli u Srbistan

Naprednjački režim je naneo nesagledivu materijalnu štetu Srbiji, ali najteže posledice su izazvane demografskim eksperimentima. U poslednjih 10 godina, Srbiju je napustilo više od milion stanovnika između 20 i 29 godina. Danas ovde živi više od 22 odsto starijih od 65 godina, a do 2052. biće ih skoro 30 odsto. Naučne projekcije ukazuju da će broj stanovnika u 75% opština pasti za 50 odsto. Umesto da se bori protiv izumiranja države i naroda, Vučić dovodi strance. Srbija će ove godine podeliti 100.000 radnih dozvola. Memorandum o uvozu radne snage nedavno je potpisan sa Ganom, a pre godinu dana sa Egiptom. U pripremi su slični sporazumi sa Burundijem, Togom i drugim afričkim, ali i azijskim državama poput Indije, Nepala, Pakistana… Demografska politika, koju sprovode Vučićevi zapadni mentori, već je dovela do toga da je u Briselu, Berlinu, Beču i Londonu najčešće ime Muhamed. Ako Vučić stigne da do kraja sprovede plan o zameni stanovništva, može se očekivati da se i u Beogradu većina muškaraca zovu Muhamed, ili Fahri.

Predrag Popović

Pod Aleksandrom Vučićem, Srbija je ostala bez dela teritorije i pretrpela fatalne gubitke u ekonomiji, privredi i, najvažnije, u ljudstvu. Proces rasturanja države i naroda počeo je pre njegovog dolaska na vlast, ali Vučić ga je značajno ubrzao.

Da bi dobio podršku zapadnih centara moći, Vučić je pristao da sprovodi sve segmente njihove geostrateške agende. Učvrstio je državnost lažne albanske republike Kosovo, pokrenuo je program priključenja NATO-u, centralnu Srbiju je pretvorio u industrijsku, rudarsku i bankarsku koloniju i gurnuo je u dužničko ropstvo, rasprodao je javne resurse i počeo da realizuje projekat zamene stanovništva.

Sve predaje, prodaje i izdaje nacionalnih interesa Vučić je maskirao patriotskim parolama, nasleđenim iz svog radikalskog perioda, samo je javno priznao da zamenu stanovništva sprovodi u skladu sa zapadnjačkim demografskim standardima. Zapadne sile zanima brojno stanje, a ne etnička ili verska pripadnost. To je i logično, pošto su Sjedinjene Američke Države stvorili doseljenici, a Velika Britanija, Španija, Francuska i Nemačka su vekovima širile demografski imperijalizam. S druge strane, istočnoevropski narodi, a naročito Srbi, primenjuju etno-demografske modele, kao i svi koji su bili pod okupatorima. Vučić je, svakom svojom izjavom na tu temu, dokazivao da ga zanima broj stanovnika Srbije, a ne da li će to biti Srbi i ostali starosedeoci.

– Analize naših i stranih stručnjaka pokazuju da će migratorna kretanja negde do 2028. ili 2030. godine napraviti tzv. nulti migracioni saldo, da ćemo imati jednak broj emigranata, dakle lica koja napuštaju našu zemlju, sa brojem imigranata, lica koja dolaze da žive u našoj zemlji. Posle 2030. imaćemo veći broj imigranata nego emigranata, što je jedna od stvari koje mogu da pomognu opstanku Srbije – kaže Vučić.

Tu teoriju, po kojoj je važan opstanak države a ne naroda, Vučić već 13 godina primenjuje u praksi. Otkad je došao na vlast, Srbiju je napustilo više od milon ljudi, uglavnom mladih i obrazovanih. Čak 71 odsto iseljenika ima između 20 i 29 godina. Republički zavod za statistiku (SORS) se ne bavi direktno evidencijom emigranata, već podatke prikuplja iz drugih izvora kao što je Eurostat, koji objavljuje broj izdatih dozvola boravka, koje građani Srbije dobijaju u državama članicama Evropske unije.

Na osnovu tih informacija, SORS i ostale državne institucije iznose procene da Srbiju godišnje napusti između 25.000 i 27.000 ljudi. Međutim, studije UNDP-a i IRI-a pokazuju da te procene u velikoj meri potcenjuju nivo migracija. Prema podacima Eurostata i OECD-a, glavni destinacioni pravci idu prema Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, ali i prema SAD-u, Australiji i Novom Zelandu. Analiza digitalnih tragova („mirror statistics“) upućuje na to da je do 2024. godine Srbiju napustilo više od 1.060.000 ljudi.

Osim što falsifikovanjem podataka pokušava da stvori utisak kako iz Srbije odlazi duplo manje ljudi, nego što se realno dešava, Vučić konkretnim političkim i ekonomskim postupcima stvara uslove za zamenu stanovništva. Vlast Srpske napredne stranke donosi zakone, kojima stimuliše domaće privrednike da zapošljavaju strane migrante. Poslodavci za domaće radnike plaćaju doprinose od oko 60 odsto plate, a za strance na istim radnim mestima samo 12 odsto. Takođe, nedavnim promenama Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca, omogućeno je ubrzano izdavanje boravišnih i radnih dozvola imigrantima, pa i dobijanje državljanstva posle samo tri godine provedene u Srbiji.

Privlačenje stranih radnika značajno je ubrzano u martu ove godine, kad je, u okviru projekta Open Balkan, omogućeno državljanima Albanije i Makedonije da po skraćenoj proceduri dobijaju boravišne i radne dozvole u Srbiji. Vrata su otvorena, a na njih Vučić namerava da uvede stotine hiljada Azijata i Afrikanaca.

Srbija i Gana su, pre nekoliko dana, potpisale tzv. Memorandum o saradnji u oblasti kulture. U saopštenju srpskog Ministarstva spoljnih poslova navodi se da ovaj dokument „otvara novo poglavlje u odnosima Srbije i Gane u oblasti kulture, sa ciljem intenziviranja saradnje, ali i zbližavanja naroda i kultura dveju zemalja“, kao i da je ministar Marko Đurić predsedniku Gane, Džonu Dramaniju Mahami, preneo pozdrave Aleksandra Vučića. U tri saopštenja o Đurićevoj poseti Akri ne pominju s najbitniji detalji Memoranduma. Međutim, predstavnici vlasti u Gani otkrili su da taj dokument obuhvata i privredne delatnosti. Osim sporazoma o „saradnji u eksploataciji litijuma“, Srbija se obavezala da državljanima Gane omogući pristup programu izdavanja sto hiljada radnih dozvola tokom 2025. godine.

– Primetili smo da Srbija ima starije stanovništvo i treba sporazum o mobilnosti radne snage, kako bi iskoristila mlađu populaciju Gane, sa prosečnom starošću od 20 godina. Ministar spoljnih poslova Đurić je najavio da Srbija ove godine planira da izda 100.000 radnih dozvola. Gana je izrazila želju da iskoristi tu priliku kako bi hiljade naših mladih ljudi radilo u Srbiji – rekao je Samuel Okudžet Ablakva, ministar spoljnih poslova Gane.

Svi demografski parametri ukazuju da je Gana reprezent afričkog populacionog imperijalizma. Od 33 miliona stanovnika, čak 30 odsto je mlađe od 15 godina. Stopa nataliteta je 3,28. S obzirom na te podatke, ne čude naučne projekcije prema kojima će 2050. godine svaka druga beba na svetu biti rođena u Africi. Zahvaljujući Vučićevoj demografskoj strategiji, ako se realizuje, afričke bebe uskoro će se rađati i u Srbiji.

Pre Gane, Srbija je sličan memorandum o mobilnosti radne snage potpisala i sa Egiptom. Vlada Srbije je saopštila da je, u okvirima međunarodne saradnje oko zapošljavanja stranaca, postigla sporazum sa Egiptom, ali taj dokument nije objavljen. Takođe, od početka 2024. godine Srbija je sa nekoliko azijskih država pregovarala o mogućnosti sklapanja bilateralnih ugovora o uvozu radne snage. Konkretan međudržavni memorandum nije zvanično potpisan, ali posredno, preko privatnih agencija, Srbija uvozi radnike iz Turske, Indije, Nepala, Pakistana i Bangladeša.

Vučić je svestan da građani Srbije, uključujući i njegove glasače, ne podržavaju projekat zamene stanovništva. Zato ugovore o uvozu radnika predstavlja kao memorandume o saradnji u oblasti kulture, sporta ili bilo čega drugog. Nije slučajno što srpska diplomatija već godinu i po dana vodi intenzivnu kampanju u Africi i Aziji.

Na poslednjoj sednici Narodne skupštine Srbije, održanoj sredinom juna ove godine, ratifikovani su razni ugovori sa državama poput Konga, Togoa, kraljevine Esvatini, Gvineje Bisao i Burundija. Na tom spisku se nalaze i egzotične države poput Maldiva, Tuvalua, Sao Tome i Prinsipe i Svete Lucije. Potvrđeni su sporazumi sa azijskim državama Nepalom i Tadžikistanom. Većina tih ugovora reguliše vizne režime za nosioce diplomatskog ili službenog pasoša, dok je sa Kazahstanom potpisan sporazum o readmisiji raseljenih lica. U istom paketu nalazi se i sporazum sa Ganom o vizama, a, eto, samo mesec dana kasnije saradnja je proširena na uvoz sto hiljada radnika.

Ako se taj primer ponovi sa ostalim afričkim, azijskim i polinezijskim državama, struktura stanovništva u Srbiji će uskoro izgledati mnogo drugačije.

Da nisu čista posla, vidi se i po tome što je Marka Đurića na put u Ganu pratio Aleks Soroš. Zvanični izveštaji navode da je naslednik carstva Džordža Soroša u Gani boravio kao predsednik uprave Open Society Foundations-a da bi sa predsednikom Džonom Dramani Mahamom razgovarao o „jačanju demokratskih institucija, borbi protiv korupcije i ekonomskoj stabilnosti“.

Iako Soroš nije bio član državne delegacije Srbije, nema sumnje da je učestvovao u pripremi programa uvoza sto hiljada radnika. Uostalom, Aleks Soroš je autor i promoter projekta Open Balkan, koji je već naneo štetu srpskoj privredi.

Soroš učestvuje u procesima promene demografske strukture na globalnom nivou. Njegova fondacija dala je značajan doprinos prvom migratornom talasu iz Azije u Evropu, 2015. godine, a i sada učestvuje u ovogodišnjem preseljavanju 130.000 Avganistanaca u Nemačku.

Naučnici iz demografskih odeljenja raznih međunarodnih institucija, poput UN-a i OESC-a, procenjuju da će se u Evropu, koja trenutno ima 450 miliona stanovnika, do 2050. godine doseliti oko 400 miliona migranata iz Azije i Afrike. S obzirom da je u poslednjoj deceniji zabeležen priliv oko pet miliona migranata godišnje, očigledno će i taj trend dobiti na ubrzanju i masovnosti.

Usled potrebe za radnom snagom, zemlje Evropske unije su formirale zajedničku migracionu, ali ne i demografsku politiku. U većini evropskih država su smanjene ili ukinute kvote na prijem stranaca i značajno je olakšano izdavanje radnih i boravšinih dozvola, pa i državljanstva. Nemačka primenjuje najnaprednije integracijske modele.

Iz integracijskog fonda isplaćuje se 5.000 evra mesečno firmama koje zaposle migrante, koji moraju da prođu 800 sati programa za uključenje u nemačko društvo. Školu jezika moraju da pohađaju 600 sati, a identitske programe (učenje običaja, kulture i pravnog sistema) 200 sati. Taj primer slede i ostale članice EU, ali u skromnijim uslovima. Ipak, rezultat je svuda podjednako loš.

Migranti su se zaista integrisali, ali u vlastite getoe, u „no go“ zone. U Berlinu, Hamburgu, Frankfurtu i mnogim drugim nemačkim gradovima postoje kvartovi u kojima su doseljenici iz Azije i Afrike formirali svoje para-državne sisteme. Više od 60 odsto stanovnika Brisela ima poreklo iz trećih zemalja, a u Beču ih je oko 40 odsto. Do 2050. godine, biračko pravo u Belgiji, Holandiji, Austriji i Danskoj imaće doseljenici. Taj trend je već zahvatio i Hrvatsku.

U Varaždinu ima 17 odsto stanovnika, koji su stigli iz Nepala i Filipina. U zagrebačkom naselju Dubrava, kao i u drugim predgrađima, doseljenici su formirali svoje getoe. Na dalmatinskoj obali niču radničke kolonije Indijaca. Iako i hrvatska vlast, kao i srpska, umanjuje broj stranaca kako ne bi izazvala revolt autentičnog hrvatskog tisućljetnog stanovništva, procenjuje se da trenutno u Hrvatskoj ima više od 230.000 legalnih doseljenika, plus još 98.800 migranata koji su zatražili azil. Pritom se Hrvatska, kao i Srbija, razlikuje od zapadno-evropskih država po odlivu ljudi. U zapadnim zemljama EU primetan je pad nataliteta, ali starosedelačko stanovništvo se ne iseljava.

U takvim okolnostima, koje su zahvatile evropski kontinent, Srbija nema šanse da zaustavi projekat zamene stanovništva. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prošle godine u Srbiji umrlo 98.230 ljudi, a rođeno samo 60.845 beba.

Od januara do maja ove godine taj negativni saldo se dodatno povećao. U tom periodu je umrlo 18.513 stanovnika više nego što je živorođene dece. Od 2015. do 2024, usled negativnog priraštaja Srbija je izgubila 437.205 ljudi. Kad se poražavajućem trendu od gubitka oko 37.000 ljudi dodaju podaci o iseljavanju oko 50.000 mladih, vidi se da Srbija svake godine izgubi jedan grad veći od, recimo, Čačka.

U Kneževini Srbiji, prema popisu iz 1866. godine, bilo je oko 1.250.000 stanovnika. U to vreme, u Habsburškoj monarhiji (u Vojvodini, Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji) živelo je oko 800.000 Srba, a u Osmanskom carstvu (Bosna i Hercegovina, Makedonija, Kosovo i Metohija) bilo je oko 650.000 Srba. Prema procenama Ive Banca i Slobodana Jovanovića, sredinom 19. veka živelo je oko 2,6 miliona pripadnika srpskog naroda. Skoro sto godina kasnije, pred Drugi svetski rat, prema popisu stanovništva Kraljevine Jugoslavije iz 1931. godine, u zavisnosti od kriterijuma procenjuje se da je bilo 6,7 miliona Srba.

Od tada, od Drugog svetskog rata, stanovništvo u svim zapadnim državama, kao i u azijskim i afričkim, povećalo se za osam puta. Međutim, Srbija beleži pad broja stanovnika, čak i kad se uzmu u obzir zvanični podaci, koje vlast uporno falsifikuje.

Prema popisu iz 2002. godine, kojim nije obuhvaćeno Kosovo i Metohija, u Srbiji je bilo 7.498.001, a dve decenije kasnije samo 6.647.003 stanovnika. Ne postoji način da se zaustavi taj opadajući trend. Sve projekcije pokazuju dramatično smanjenje broja stanovnika u Srbiji. Autori publikacije „Population Projections for the Republic of Serbia 2022-2052“ napravili su nekoliko scenarija. Najoptimističniji, koji pretpostavlja visok fertilitet i zaustavljanje iseljavanja, predviđa pad na 5,4 miliona, dok realnija varijanta spušta broj stanovnika ispod pet miliona. Platforme poput DanSo i Worldometers, koje koriste podatke UN-a, ukazuju na slične procene.

Poražavajuće procene broja stanovnika prate katastrofični podaci o starodnoj strukturi. U Srbiji sada živi 22% stanovnika starijih od 65 i samo 14% mlađih od 15 godina. Dakle, Srbija ima najbrže stareće stanovništvo u Evropi. Naučne projekcije za period od 2024. do 2052. da će udeo osoba starijih od 65 godina porasti na 28,5%, a značajno će se smanjiti broj radno sposobnog stanovništva. Prosečna starost populacije će se povećati sa sadašnjih 43,8 na 46,4 godine. Starosna transformacija društva izazvaće velike probleme za privredu, budžet i naročito za zdravstveni i penzioni sistem.

Procena depopulacije upozorava na to da će više od 75% opština biti izloženo demografskom izumiranju. Polovina stanovništva će biti koncentrisano u pet regionalnih centara: Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Novom Pazaru.

Publikacija „Population Projections for the Republic of Serbia 2022-2052“ obuhvata 32 varijante, koje obuhvataju različite scenarije fertiliteta, mortaliteta i migracija. Srednji, očekivani scenario predviđa prosečan pad broja stanovnika u tri četvrtine srpskih opština za oko 50 odsto. Na primer, u Braničevskoj oblasti, koja sada ima 157.000 stanovnika, očekuje se gubitak 56.700 ljudi. Još gore, u opštini Golubac očekuje se procentualni pad od čak 68,6%, uz izuzetno nepovoljan demografski profil. Čak 80 odsto populacije biće starije od 65 godina, a samo dva odsto mlađe od 15 godina. Prosečna starost u toj opštini biće 70,4 godine.

Iako je stopa fetiliteta od 1,64 deteta po ženi, među najvećima u Evropi, to nije dovoljno da nadomesti gubitke u ljudstvu. Zabrinjava i podatak da je prosečna starost majke pri prvom porođaju 29,1 godinu. Negativni priraštaj ne može da se zaustavi birokratskim i finansijskim merama, koje primenjuje vlast Srpske napredne stranke. Povećanje dečjeg dodatka i novčanog podsticaja rađanju drugog i trećeg deteta, kao i razne olakšice ženama na porodiljskom odsustvu sa posla značajno pomaže porodičnom budžetu, ali to nije dovoljno. Nikad nijedna država nije uspela takvim merama da zaustavi pad broja stanovnika.

Od finansijskih subvencija porodiljama, za rast populacije su potrebni politička stabilnost, vladavina prava, sprečavanje kriminala i korupcije, normalni uslovi rada i privređivanja, kao i sve ostalo što je Vučićev režim 13 godina uništavao. Vučić je uspostavio kriminalno-patološki sistem, koji je iz Srbije proterao više od milion ljudi. Naprosto, mladi i sposobni nisu mogli i hteli da se bore da im bude bolje u Srbiji, već su otišli u inostranstvo, nadajući se da će im tamo odmah biti bolje.

Osim povećanja fertiliteta, za usporavanje pada broja stanovnika bilo bi značajno da se vrati što veći broj emigranata. Iako se Vučić povremeno hvali povratkom mladih iz inostranstva, realnost ga demantuje. Prema podacima SORS-a, u poslednjih deset godina u Srbiju se vratilo samo 1,9 odsto dece, uzrasta do 14 godina. To znači da se ne vraćaju mladi ljudi, nego penzioneri koji su završili radni vek u Nemačkoj ili nekoj drugoj zapadnoj državi.

Vučić je pristao da sprovodi projekat zamene stanovništva zarad lične i političke koristi. Umesto mladih Srba, koji su skloni pobuni i borbi za normalan život, što se vidi iz aktuelnih studentskih protesta, za manipulisanje su mnogo podobniji stranci iz Azije i Afrike. Njih ne zanima politička situacija, uređena država i vladavina prava, zadovoljavaju se platom od 500 do 1.000 evra, žive u podljudskim uslovima, po desetak u jednoj sobi ili baraci, ćute i trpe. Uz takve migracione žrtve, Vučić sistemski privlači i radnu snagu kroz međunarodne projekte.

Od 2020. do 2023. godine, Srbija je izdala oko 124.000 radnih dozvola strancima. Kroz program „Single Permit“ za izdavanje elektronskih dozvola, koji je Vlada Srbije počela da primenjuje početkom 2024,  odobreno oko 34.000 zahteva, a do sredine ove godine je već regulisano više od 41.000 dozvola. Taj program je, uz izmene zakona, kojim je omogućen duži rok važenja dozvola, omogućio digitalizaciju postupka.

Tokom poslednje dve godine, prema podacima Ministarstva rada i Nacionalne službe za zapošljavanje, ukupno je izdato 50.397 radnih dozvola stranim državljanima. Najviše dozvola, 19.645, izdato je državljanima Ruske Federacije. Kinezi su dobili 10.198, Turci 4.946, Indijci 4.914, a Nepalci 1.074 radnih dozvola. Na spisku se nalaze i državljani Kube, Bangladeša, Albanije i, naravno, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. U okviru projekta Open Balkan izdate su samo 174 radne i boravišne dozvole. Ukupno, od 2015. do 2025. izdato je više od 250.000 radnih dozvola strancima.

Radnici iz Kine su isključivo uključeni u investicione projekte, koje vode kineske kompanije, dok Indijci, Nepalci i Turci rade uglavnom građevinske i ugostiteljske poslove.

Od početka rata u Ukrajini, od februara 2022. godine, zabeleženo je više od 300.000 ulazaka ruskih državljana u Srbiju. Dozvole za trajni i privremeni boravak, do kraja 2024, dobilo je oko 53.000 Rusa. S obzirom na broj „visa run“ kruženja, procenjuje se da u Srbiji ima oko 110.000 državljana Rusije. Većina Rusa živi i radi u Beogradu i Novom Sadu, gde su već naspravili svoja mini-geta. Ruski preduzetnici su pokrenuli svoje firme, otvorili prodavnice, restorane i škole.

Rusi su i najbrojniji na spisku stranaca koji su dobili državljanstvo Srbije. Do kraja 2022. godine njih 50 je dobilo srpsko državljanstvo mimo zakonske regulative, uredbama Vlade Srbije, koja je procenila da ti „visokokvalifikovani stručnjaci“ predstavljaju „državni interes Srbije“. Međutim, ta procedura je faktički prekinuta na zahtev Evropske unije, koja nije htela da dopusti bezvizni pristup Rusima. Od tada, Ministarstvo unutrašnjih poslova ne objavljuje podatke o zahtevima za upis u državljanstvo Srbije. Vlada Srbije od marta 2022. godine primenjuje tzv.

Privremenu zaštitu, koja predstavlja oblik kolektivne, vremenski ograničene međunarodne pomoći u izuzetnim okolnostima, najčešće u slučajevima masovnog priliva izbeglica. Taj sistem omogućava dobijanje dozvole boravka bez potrebe za vizom ili radnom dozvolom, osnovnu zdravstvenu zaštitu, školovanje dece i pravo na novčanu pomoć. Pravo na privremenu zaštitu u Srbiji ostvarilo je oko 6.000 Ukrajinaca. Većina njih ne boravi u prihvatnim centrima, već u privatnom smeštaju. Uključeni su u tržište rada, a mnogi su pokrenuli samostalne poslove. Režimom privremene zaštite nisu obuhvaćeni svi Rusi, nego samo politički disidenti, vojni dezerteri i pripadnici LGBT zajednice.

Za razliku od stranaca, koji su ovde došli u potrazi za poslom ili bežeći od rata, građani Srbije su, predvođeni studentima, pre osam meseci pokrenuli proces oslobođenja od naprednjačke tiranije. Uskoro, kad bude oboren zločinački režim Aleksandra Vučića, Srbija će postati bolje mesto za život svih njenih građana, pa i stranaca.

Umesto zamene stanovništva, budućnost Srbije treba početi smenom kriminalnog kartela sa vlasti. Iza Vučića, ostaće rasturene državne institucije i opljačkan i osiromašen narod, ali javiće se nada u mogućnost obnove Srbije.