Širi se Beograd na vodi i to na četiri opštine i sa obe strane Save. Kako u svom saopštenju navodi kompanija, naredna faza projekta znači izgradnju novih kvadratnih metara na Savskom vencu i Starom gradu, ali i na Novom Beogradu i Čukarici. Udvostručuju i procenat javnih zelenih površina kojih će biti na više od 40 hektara.
Tri parka, dva trga, 11 vrtića i tri škole – kao da su kilogrami krompira. Tako se u svom saopštenju kompanija Beograd na vodi „baca“ kvadratnim metrima koje će izgraditi, odnosno hektrima koje će zasaditi, a ne objašnjavaju ni gde, ni kako. Vole da pišu saopštenja, ne i da odobre sagovornika, da nam živ čovek objasni šta na primer znači ovo?
„Beograd na vodi će srpskoj prestonici, njenim stanovnicima i posetiocima takođe doneti nove javne zelene površine, dok će one već postojeće na svojoj teritoriji rekonstruisati i dati im nov izgled“, saopšteno je.
To što Beograd na vodi ima svoju teritoriju – to je jasno još od rušenja u Savamali, ali da li ste znali da je i Topčiderski park njihova teritorija? Jer između ostalog, kompanija Beograd na vodi planira i njegovu rekonstrukciju. I to nije sve. Ispod parka kod hotela Bristol niče podzemna garaža zbog koje će stradati većina stabala na tom prostoru, a sledi i rekonstrukcija parka preko puta, kod Ekonomskog fakulteta. Hvale se hektrima javnih zelenih površina ne bi li zamaskirali činjenicu da sledi novo betoniranje i zazidavanje obala reke.
Uverena je zato senija Radovanović sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, da se Beograd na vodi neće zaustaviti.
„Pa ovako, kako je krenulo, čini se da ne. Sa početnih 100 hektara sada, bez ikakvog objašnjenja, imamo tri puta veću površinu koju zauzima. I bez ikakve garancije da čitav Beograd neće sutra postati Beograd na vodi i u teritorijalnom smislu, a u institucionalnom, bojim se da je već postao“, kaže Radovanović.
A grad koji u institucionalnom smislu postaje Beograd na vodi grad je u kom se institucije povlače pred krupnim kapitalom. Zato se naš sagovornik, istoričar umetnosti Marko Bogdanović iz Centra za urbani razvoj, s pravom pita kako je Beograd na vodi postao vlasnik katastarskih parcela na kojima su objekti pod zaštitom države. Kao ovi u Karađorđevoj ulici.
„Mi ne znamo, nemamo informaciju šta oni hoće upravo od ovog bloka ove u Karađorđevoj. Ovo je jedan istorijski blok koji govori o arhitektonskom razvoju Beograda, Karađorđeva ulica je jedna ogledna arhitektonska učionica. Šta oni tu planiraju? Da se ovi objekti obnove i da im se neki novi sadržaj ili planiraju da to sve sruše i naprave još jednu zgradu od 120 metara“, pita se Bogdanović.
Fakat mogu šta hoće, a hoće izgleda i ono što nadležni za to neće. Tako najavljuju da će očistiti Topčidersku reku, te pored nje izraditi pešačku i biciklističku stazu. Da se u medijima što manje pominju stambene kule – bacaju još jednu udicu. Ne sa mosta, nego na most. Ovoga puta stari železnički.
Taj most je najstarija saobraćajnica preko Save u Beogradu. Preko nje je davne 1884. prešao prvi voz iz Beograda za Beč. U leto 2018. godine Beograd na vodi zatvorio je most za saobraćaj, istog dana kada je zakatančio glavnu železničku stanicu.
Ali za razliku od starog tramvajskog, stari železnički most neće se rušiti. Paradoksalno, baš Beograd na vodi daće mu novi život, jer ako je verovati render fotografiji, most postaje pešačko – biciklistički. A šta će biti sa Sajmom? E i tu isto pominju samo ono što ne para uši – 5,5 ha novih parkovskih površina.