Eskalacija sukoba na liniji Zapad–Rusija i činjenica da je Srbija okružena zemljama članicama NATO-a, ali i to da Ruska Federacija štiti naše državne i nacionalne interese u međunarodnim organizacijama i što sarađujemo u energetskom sektoru – otvara prostor za dodatne ekonomske i političke pritiske na našu zemlju. Baš zbog toga u ovom trenutku čini se da je jedina moguća pozicija Beograda da ne uvede sankcije Rusiji i ne naruši tradicionalno prijateljstvo, ali i da na svaki način izbegne da se sama Srbija nađe na meti sankcija. Predsednik Aleksandar Vučić, objašnjavajući zašto je Srbija glasala za suspendovanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava, rekao je za RTS da je prvobitno trebalo da budemo uzdržani, ali da to nismo mogli zbog opasnosti od pritisaka s obe strane.
„Nad nama u svakom trenutku lebdi ’nuklearni udar’ na Srbiju, a to su sankcije protiv Srbije i zaustavljanje našeg evropskog puta”, rekao je predsednik Srbije, imajući u vidu ono što su i hrvatski mediji nazvali „nuklearnom opcijom”. Prema pisanju „Jutarnjeg lista”, još nema službenog predloga o suspenziji pristupnih pregovora sa Srbijom, ali diplomate „upozoravaju Srbiju, koja je imala velike strane investicije upravo iz EU da ’i investitori i poslovna zajednica u Evropi prate kako se Srbija ponaša oko ruske agresije na Ukrajinu’”.
Govoreći o izjašnjavanju Srbije u Savetu UN za ljudska prava u četvrtak, predsednik Vučić je objasnio i da se istovremeno odlučuje da li će Srbija biti izuzeta iz paketa sankcija za naftu. „Zbog odluke EU, koja je takva da mi do 15. maja možemo da uvozimo naftu, bilo odakle, posle ne može, jer je ’Gasprom’ većinski vlasnik NIS-a. Mi možemo da uvezemo, ali trostruko skuplje”, precizirao je predsednik. Objasnio je i da je EU odložila odluku o uvozu nafte za 18 časova u toku prekjučerašnjeg dana da bi videli kako je Srbija glasala o suspenziji Rusije iz Saveta za ljudska prava na sednici GS UN, koja je počela u 16 časova.
Kako za „Politiku” objašnjava iskusni diplomata Zoran Milivojević, u meri u kojoj se ova kriza komplikuje i u meri u kojoj su geostrateški interesi pod pritiskom i dodatno suprotstavljeni, što posebno važi za EU, u toj meri rastu i pritisci na Srbiju. Međuzavisnost, posebno u ekonomskoj sferi, imajući u vidu evropski put Srbije, otvara prostor za pritiske na našu zemlju.
„Videlo se na primeru od prekjuče, gde smo mi praktično povukli jedan iznuđen potez. Mi nismo bili kosponzori te rezolucije, ali smo se njoj priklonili, glasali ’za’ i time otklonili mogućnost da pretrpimo ogromnu materijalnu i stratešku štetu zaustavljanjem dotoka nafte”, ističe Milivojević i dodaje da bez obzira na to što smo izuzeti iz ovoga, pokazalo se da ćemo na tom prostoru, posebno ekonomskom, biti izloženi pritiscima u narednom periodu. Ocenjuje da ćemo, ako se kriza bude dalje produbljivala i ako njeni efekti budu dalje pogađali EU, i mi trpeti štetu zato što smo objektivno u poziciji da sve štete na račun EU snosi i Srbija na neki način, kao neko ko je na evropskom putu i ko u ekonomskoj sferi zavisi od saradnje sa EU.
„Ne radi se samo o političkim potezima već se radi o nekim direktnim ekonomskim efektima, kao što je ovaj slučaj s naftom. Tu postoje dva nivoa: kada je reč o nafti, EU je u dobroj meri zavisna od energenata iz Rusije, pritisci na nas i naše delovanje, u dobroj meri biće ’pokriveni’ time što u EU postoje dileme oko daljih sankcija u energetskoj sferi. Ta vrsta štete može da bude odložena ili modifikovana u zavisnosti od razvoja situacije. Važan je i status Naftne industrije Srbije kod nas. Verovatno će se tražiti modaliteti i načini da se otkloni šteta i za jednu i za drugu stranu, time što bi se status NIS-a rešio na neki drugi način”, kaže Milivojević.
Kada je reč o odnosu s Rusijom, naš sagovornik smatra da se ne dovodi u pitanje naš odnos s Rusijom jer Srbija nije uvela sankcije Rusiji i da to znači da ne menja svoju politiku prema ovoj zemlji. „To Srbija neće uraditi iz principijelnog razloga zato što ne dovodimo u pitanje naše odnose s prijateljskim i drugim državama i zbog toga što imamo u vidu državni i nacionalni interes koji nam je apsolutni prioritet – Kosovo i Metohiju”, navodi Milivojević.
Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost, komentarišući poslednji izazov s kojim se suočila naša zemlja, objašnjava da u ovom trenutku možemo da se pohvalimo činjenicom da nema nedostataka u snabdevanju gorivom, da će na benzinskim pumpama biti dovoljno benzina i dizela i da će poljoprivrednici moći da obavljaju prolećnu setvu. „Da nismo vodili mudru spoljnu politiku, koja je izbalansirana, i koja je isključivo u službi srpskih nacionalnih interesa, sasvim sigurno bismo danas imali ozbiljan problem. Više je nego jasno da je došlo do dubokog konflikta na liniji Zapad–Rusija”, ističe Rajić i napominje da taj konflikt neće biti brzo okončan niti će se usporiti, jer je sve više stavova na Zapadu, i to nebitno da li dolaze od levice, desnice ili suverenista, koji su saglasni da normalizacije odnosa s Moskvom skoro neće biti.
„Videli smo novi paket sankcija EU, peti po redu, gde se zabranjuje uvoz uglja i u naredna četiri meseca se mora okončati svaki posao s uvozom uglja iz Rusije. Ako rat potraje, to očekuje rusku naftu, posledično i ruski gas, čega će se Evropljani najteže odreći. To će trajati godinama, a Poljska i neke baltičke države su već donele odluke u tom pravcu”, ocenjuje Rajić. Saglasan je da su pred Srbijom brojni izazovi i ocenjuje da u ovom trenutku, bez obzira na to ko podržava koju političku opciju, svi moramo biti jedinstveni.
„Ne sumnjam da će predsednik Vučić uz podršku svih nas, celog društva, uspeti da nas i kroz ovu krizu provede bez štete i nekih posledica do kojih bi izvesno došlo kada bismo se rukovodili emocijama, a ne nekim racionalnim stavovima, ili kada bismo interese nekih drugih stavljali ispred sopstvenog nacionalnog interesa”, zaključuje i dodaje da je ovo najveća kriza koja je pogodila Evropu od 1945. godine prošlog veka. Kada su u pitanju pritisci kojima bi Srbija mogla da bude izložena, Rajić objašnjava da naša zemlja pritiske može trpeti na KiM, kada je reč o bezbednosti srpskog naroda, ali i očekivati pritiske na Republiku Srpsku, Srpsku pravoslavnu crkvu i Srbe u Crnoj Gori.
„Mnogi u regionu su, u tom kontekstu, u niskom startu i samo žele da poistovete Srbe s Rusima i nas s Putinom da bi pred Zapadom imali legitimaciju da na neki način skrše ono što su naši legitimni interesi”, zaključuje naš sagovornik i podseća da smo jedina zemlja u Evropi koja nije uvela nikakve sankcije prema Rusiji, niti pojedincu iz Rusije. Navodi da smatra da Moskva to ceni, da je svesna s kakvim se pritiscima naše rukovodstvo svakodnevno suočava. Napominje i da je naša zemlja integrisana u evropske privredne tokove.
Kada je reč o tome kako se Srbija može nositi s pritiscima, Milivojević ističe da je mehanizam koji Srbiju kvalifikuje kao vojno neutralnu i nezavisnu državu najbolji mogući mehanizam. „Mi možemo da se ponašamo pragmatično, mi možemo da nalazimo rešenja do granice suštinskih državnih i nacionalnih interesa – KiM, što znači da nema priznanja, neposredna bezbednost države ili ugroženost srpskog naroda u okruženju. Onda Srbija ne bi mogla da se ponaša pragmatično i ne bi mogla da povlači iznuđene poteze na štetu nacionalnog interesa”, kaže Milivojević i dodaje da to uključuje i punu zaštitu izvornog Dejtonskog sporazuma.
Zapad pokušava da skloni Rusiju s međunarodne političke scene
Sukob u Ukrajini, podvlači Zoran Milivojević, postaje sve složeniji zato što Moskva i Vašington idu do kraja i to se vidi po tome što Rusija ne odustaje od ratnih ciljeva, koje nije još realizovala. S druge strane, SAD i zapadni saveznici imaju do sada nezabeležen angažman oko naoružavanja, obezbeđivanja sredstava i podrške i jedne neviđene ofanzive na međunarodnom političkom planu u pokušaju da se Rusija skrajne s međunarodne političke scene, ističe Milivojević.