Šta su pouke iz Zaječara i Kosjerića?

Kolumnista Magazina Tabloid dr ing. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta, analizira pouke iz izbora u Zrenjaninu i Kosjeriću.

Miroslav Parović

1. U oba mesta se jasno vidi da je broj ljudi koji su za i protiv Vučića gotovo egal, sa trendom koji ide u pravcu onih koji su za smenu vlasti. Ovde treba naglasiti da je broj onih koji su za Vučića delom posledica ucene i kupovine, ali s tim se mora računati kao s nečim što će se i u narednom periodu dešavati.

2. Narod u Srbiji se oslobodio straha, što se na terenu jasno vidi po tome što se ljudi samoinicijativno organizuju i vijaju naprednjake. Međutim, ono što još više ohrabruje i potvrđuje da strah nestaje jeste to što se sada prvi put u istraživanjima javnog mnjenja pojavljuje trend da je broj onih koji su apsolutno protiv vlasti veći od onih koji je apsolutno podržavaju.

3 Počela je da se dešava tiha pobuna naprednjačkih robova. Naime, i u Zaječaru, a pogotovo u Kosjeriću, desilo se to da je lista SNS-a dobila preko dvadeset procenata glasova manje od onoga što su imali upisano na spiskovima sigurnih glasača. Konkretno, u Kosjeriću su imali upisanih 4.700, a dobili su oko 3.700 glasova, što znači da je hiljadu njih uzelo novac, peglu, šporet, asfalt i slične darove, obećalo da će glasati, a onda na biračkom mestu zaokružilo opoziciju. Na ovaj način su se tiho osvetili za sva mučenja i ponižavanja kojima su stalno izloženi. Inače, trend tihog bojkota je sve veći i izraženiji, a jako se dobro mogao videti i na skupovima koje je vlast organizovala u Jagodini, Sremskoj Mitrovici, Beogradu i Nišu. Na svim mestima je ljudi na skupu bilo drastično manje od onoga što je bilo predviđeno i što je bilo potvrđeno da će doći. Primera radi, za skup u Beogradu su na spiskovima imali 200.000 ljudi i toliko su zakupili autobusa, a onda je na sam događaj došlo oko 60.000.

4. Broj glasova za opoziciju se nije mnogo razlikovao u Kosjeriću, gde je bila jedna lista, od onoga u Zaječaru, na kojem su bile dve liste. Ovaj podatak treba uzeti u obzir kada se budu donosile konačne odluke o načinu učešća na nekim budućim izborima – pogotovo u sredinama koje su po bilo kom kriterijumu heterogene. Recimo, da su izbori u opštini Stara Pazova, zbog tamošnjih lokalnih specifičnosti, jedna opoziciona lista ne bi imala nikakve šanse, ali tri liste koje bi pokrivale – jedna Novu Pazovu, druga Staru Pazovu i Golubince, a treća Podunavlje – uz prethodni dogovor da će predsednik opštine biti s one liste koja bi dobila najviše, zasigurno bi pobedile. A takvih lokalnih sredina ima jako puno širom Srbije i zato treba svakoj pristupiti na način da se rezultat maksimalizuje. Naravno, na republičkom nivou se tek mora biti jako pažljiv i sve se mora više puta izvagati, a onda doneti konačna odluka.

5. Vučićeva kriminalna mašinerija za sprovođenje izbora je počela da pokazuje jasne znakove dotrajalosti. Do sada su naprednjački jurišni odredi popunjavali razne rupe i izvlačili dobar rezultat bez obzira na sve. Međutim, u Zaječaru i Kosjeriću su bili poprilično zatečeni snažnim lokalnim otporom. U oba mesta je situacija bila na ivici fizičkog obračuna. Verujem da će zvučati pomalo paradoksalno, ali od otpora koji je svojevremeno „žuti“ Kena pružio u Smederevskoj Palanci, kao i onoga što je do 2019. radio Stamatović u Čajetini, naprednjaci u fizičkom smislu nisu nailazili na veći otpor. Delom je to razlog što ih je Vučić obojicu regrutovao u svoje redove, tako da me ne bi iznenadilo da počne da vrbuje i neke od viđenijih opozicionara koji su sprovodili izbore sada.

6. Pokazalo se da u redovima pobunjenog naroda ima puno ubačenih elemenata čiji je zadatak bio da onemoguće narod da pobedi sistem. U tom smislu se posebno na delu pokazala organizacija CRTA, koja je u ključnom trenutku izborne večeri bez ikakvog razloga javnosti saopštila da je u Kosjeriću za 51 glas pobedio SNS.

To su uradili u trenutku kada je narod već slavio i kada bi se desila erupcija nezadovoljstva da je vest o pobedi saopštio Vučić. Otuda je uloga CRTE bila da uradi „hladan tuš“ i time pomogne vlastima da se izvuku iz jako nezgodne situacije. Pre toga su vrlo aktivno obučavali kontrolore i tako ih dobro obučili da su ovi bez bilo kakvih primedbi potpisali sve zapisnike. A još pre toga je CRTA bila ta koja je studentima podmetnula priču da treba da krenu u apsurdnom pravcu daljeg delovanja – i to tako da traže izbore i da se istovremeno proglase za antipolitički pokret.

Možda bi sve ovo bilo čudno da ranije nismo imali organizaciju CESID, koja je bila zadužena da narodu saopštava navodne rezultate izbora, a onda je ista ta organizacija pod Vučićem ušla u vlast, gde su upravljali vrlo vrednim ministarstvima.

Na osnovu ovih pouka mogu se izvesti i važni zaključci. Pre svega, Vučićeva vlast je pri kraju, a kriza u kojoj se nalazimo je dokaz toga da je staro umrlo, ali da se novo još uvek nije rodilo. Dakle, mora se raditi na stvaranju politički artikulisane alternative sposobne da povede narod, uz neophodne dogovore sa domaćim i stranim faktorima od uticaja.

Da bi se ubrzao Vučićev kraj, krizu je potrebno dalje produbljivati, čime će dodatno erodirati njegova kriminalna organizacija, a ujedno će se povećavati broj onih koji će, što tiho, ali sve više i glasno, početi da se bune unutar njihovih redova.