U 48 mesta u Srbiji prošle nedelje zabeležen zagađeniji vazduh nego u Beogradu

Na pitanje zašto je vazduh u Srbiji zagađen profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu Vladimir Đurđević kaže da je to “zato što živimo u 19. veku”.

U ukupnom zagađenju, podsetio je on, jednu polovinu čine veliki zagađivači, velika industrijska postrojenja, termoelektrane, cementare, dok drugu polovina čine individualna ložišta, poljoprivreda i na kraju saobraćaj.

“Velikih zagađivača je malo, individualnih mnogo i to je teško za kontrolu. Vlada je nedavno usvojila Program o zaštiti kvaliteta vazduha gde se navodi kako bi se uklanjanjem sumpornih oksida sa velikih postrojenja broj prerano umrlih smanjio za 2.500”, rekao je Đurđević.

Postrojenja o odsumporavanju na termoelektranama, naglasio je, mogla bi da se izgrade u roku dve do tri godine i za to vreme bismo videli značajno smanjenje zagađenosti.

“Onda ne bismo imali ove potpuno sulude pikove zagađenosti. To je samo osam velikih postrojenja od kojih je deo u državnom vlasništvu, deo je NIS-ovih. Kada bismo mi građani odlučili da uvedemo sisteme za odsumporavanje to bi nas koštalo manje od 10 evra po glavi stanovnika godišnje”, istakao je Đurđević.

Kostolac ta postrojenja imaju od prošle godine, ali bi svaka termoelektrana trebalo da ima postrojenje za odsumporavanje, napomenuo je, jer je Kostolac od tada prepolovio emisije sumpor oksida.

“To su mere koje mogu da reše probleme. Bez toga ne možemo da pričamo o popravljanju kvaliteta vazduha. Veoma su bitna ta postrojenja koja rade na mazut, jer u ozbiljnim zemljama mazut se ne koristi, a mi ga koristimo često u velikim ustanovama poput bolnica”, naglasio je naš sagovornik.

Velika industrijska postrojenja, naše termoelektrane i velike ložionice po gradovima, koje koriste ugalj ili mazut – sve to može da se sredi, kako je rekao, u naredne tri ili četiri godine. Tek tada bi se, rekao je, videlo značajno poboljšanje kvaliteta vazduha.

Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije podsetio je da individualna ložišta nisu samo furune u kućama, već i druga mala ložišta, zgrade javne uprave koja su na mazut.

“Imate čitav niz zgrada na Karaburmi koje su na mazut. To se sve svodi na mala lozišta i njihov uticaj se procenjuje na više od 60 odsto, ali se tokom dana učešće pojedinih sektora menja. Ali mi ne činimo ništa ni po jednom pitanju”, istakao je Lekić.

Od 2013. do 2019. došlo je do pogoršanja, napomenuo je on, a mreža za automatski monitoring podataka osmišljena je 2008. ili 2009. u skladu sa preporukama EU eksperata.

“Gde god je bilo monitoringa vazduha videlo se da dolazi do prekoračenja dozvoljenih štetnih čestica u vazduhu. Kako se širio monitoring ustanovljavalo se da je zagađenost vazduha trajna. Kad god se uspostavi novo merno mesto vidi se da je došlo do prekoračenja”, istakao je Lekić i naglasio kako se uvek govori o Beogradu koji je ovih dana bio 49. po zagađenju u Srbiji, te da je 48 mesta u našoj zemlji u lošijoj situaciji.

Vlada koja je usvojila program koji će se do 2030. baviti popravljanjem kvaliteta vazduha samo treba da sporovodi sve iz tog programa. Sagovornici Danasovog podkasta kažu da je taj program dobar i da samo treba da počne da se radi na tome. Da postoje stvari za koje treba novca, ali da ima i onih stvari koje ne koštaju mnogo.

“Najskuplja mera je saobraćaj, iako on nije taj glavni zagađivač, na lokalu saobraćaj može da bude glavni problem. Rešavanje saobraćaja je najskuplja mera i uz rešavanje problema individualnih ložišta zahteva najviši nivo organizovanosti. Kada pričamo o individualnim ložištima treba znati da to nije samo zamena šporeta, već i kontrola goriva na tržištu”, istakao je Đurđević.

Dejan Lekić rekao je kako će rešavanje problema sa malim ložištima “ići teže”.

“Tu treba subvencija onima koje imaju automobile sa starim motorima. U ovom trenutku mi imamo subvencije za hibridna vozila, čiju cenu ne smem ni da pomenem, ali nemamo jasnu logiku šta da radimo sa motorima starijim od euro 5”, rekao je Lekić, komentarišući još jednu od mera predviđenih programom Vlade koja podrazumeva dodatnu ob