Stepa Stepanović je zbog zasluga za prvu savezničku pobedu u Velikom ratu – Cersku bitku, postao tek drugi čovek koji je u Srbiji dobio čin vojvode. Zaslužan je i za brz proboj solunskog fronta i izbacivanje Bugarske iz rata.
I kako to obično biva, bila je reč o izuzetno skromnom čoveku koji nije mnogo mario ni za pohvale ni za odlikovanja i koji je, u mirnodopskom periodu, mnogo više voleo svoj dom u Čačku nego dvorske balove i prijeme.
Zato i ne čudi koliko je voljen i poštovan bio u narodu. Kada je preminuo 27. aprila 1929. godine bila je to vest koja je duboko pogodila hiljade ljudi o čemu svedoči i ova umrlica:
„Veliki vojnik, pobednik sa Jedrena, Cera i Dobrog Polja, počasni član Udruženja rezervnih oficija i ratnika VOJVODA STEPA STEPANOVIĆ preminuo je i biće sahranjen u Čačku.
Ratnici njegove nepobedive armije, bolno potreseni ovim velikim gubitkom za naciju i vojsku, duboko se klanjaju seni VELIKOG VOJVODE.
Njegove zasluge za Otadžbinu i Naciju, njegova ljubav i staranje za vojnike – kao kult njegove ličnosti, biće najdraža uspomena u sećanju svih ratnika i rezervnih oficira.
SLAVA VOJVODI STEPI STEPANOVIĆU! SLAVA MU!
U Beogradu,
28. aprila 1929. godine
Središna uprava Udruženja rezervnih oficira i ratnika“
Sahrana je održana 30. aprila 1929. u Čačku u kom je vojvoda provodio svoje penzionerske dane, a njoj je prisustvovao i kralj Aleksandar I Karađorđević. To je ujedno bio najveći javni skup u Čačku tog vremena.