Stanovnici glavnog grada Bosne i Hercegovine već mesec dana uživaju u toplim stanovima, nakon što je u Sarajevu još 22. septembra grejanje pušteno u rad, dok u Banjaluci radijatori greju već tri nedelje, u Ljubljani su stanovi “kao saune” od 29. septembra, u Hrvatskoj i Makedoniji takođe, samo građani jedne zemlje regiona i dalje svako jutro, u svojim domovima cvokoću, u – Srbiji.
Jutarnja temperatura u pojedinim gradovima naše zemlje ne prelazi jedan stepen Celzijusa, a u većini mesta je do pet stepeni u poslednjih nekoliko nedelja, što je naravno zanemarljivo za vlast i resorno ministarstvo i očigledno nije dovoljan razlog da država da zeleno svetlo za grejnu sezonu, koja je najavljena još za 15. oktobar, pa pomerena za prvi novembar. Da li će početi i tada, ostaje da vidimo.
Radijatori su hladni, struja skupa, a nas čeka sigurno masovno razboljevanje u narednom periodu, kao posledica smrzavanja u sopstvenim domovima u kojima je svakog jutra “ledeno doba” a možda je to i deo plana.
“Živimo u zemlji koju vode nesposobni ljudi. Treba svi da se porazboljevamo i posmrzavamo da bi se oni setili da nam treba grejanje bar u jutarnjim satima. Ovo nije normalno. Živimo na Vračaru u staroj, predratnoj zgradi, a pre 10 godina uveli smo centralno grejanje. Sad se kajemo. Do tada smo se grejali na struju, pa kad je hladno uključimo radijatore i pojačamo koliko je potrebno. Sobe su velike, plafoni visoki i treba mnogo vremena da se utopli. Ujutru ustajem i odmah preko pidžame oblačim džemper, a spavamo u debelim čarapama. Preko dana je napolju toplo, ali nama se zidovi toliko smrznu noću i ujutru, da nam se više isplati da živimo na ulici. Pravo je čudo kako se još nismo svi razboleli”, ljutito za medije kaže Mirjana Popić (58), penzionerka iz Beograda.
Jutarnja temperatura izmerena u Leskovcu i Nišu juče ujutru nije prelazila 1 stepen, u Beogradu i Novom Sadu 5 stepeni, u Boru 4, a u gradovima regiona, termometar je na istom ili višem stepenu nego u našoj zemlji, ali komšije ne osećaju nalet zime u ranu zoru, jer njihovi građani, za razliku od nas, u stanovima imaju grejanje.
Iako tokom cele godine građani Srbije uredno plaćaju račune za grejanje, krajem oktobra, deca u vrtićima, đaci u školama, pacijenti u domovima zdravlja i oboleli na terapijama u bolnicama, sede u zimskim jaknama, minimum do podne, dok malo ne otopli, a i onda im je sigurnije da izađu napolje i stanu na “mlako” sunce, nego da sede u zatvorenim prostorijama iz čijih zidova izbija mraz.
U susednim zemljama, međutim, situacija je potpuno suprotna.
“U Sarajevu je grejanje pušteno još pre zvanične grejne sezone, 22. septembra,jer su bile niske temperature, posebno ujutru i tokom noći. U stanovima je toplo, nema smrzavanja i baš mi je žao što čujem da se ljudi u Beogradu zalediše u svojim kućama. To je izvan svake pameti”, kaže za Nova.rs Melina Jehić, koja živi u glavnom gradu BiH.
Žitelji Banjaluke i okolnih mesta, takođe se baškare u toploti svojih domova, dok Beograđani, Novosađani, Nišlije i drugi stanovnici većih gradova Srbije, iz kreveta ujutru ustaju ogrnuti jorganom, bez kojeg se ovih dana ne može.
U najuređenijoj zemlji bivše SFRJ, Sloveniji, za očekivati je da vodi računa o svojim građanima i njihovom zdravlju.
“Pušteno je grejanje krajem septembra kad su bili baš hladni dani, posebno u jutarnjim satima. Bilo bi nehumano držati ljude u ledenim domovima u ovako hladna jutra”, ispričao je za Nova.rs Miloš Miljanov, koji u Ljubljani živi već sedam godina.
U Hrvatskoj žitelji zgrada, preko predsednika skupštine stanara, mogu da traže od lokalnih vlasti da im puste grejanje, a oni kojima hladnoća ne smeta, čekaju početak grejne sezone.
“Kod nas u zgradi ima grejanja, ali mi smo pismenim putem to tražili i rešeno je. Oni koji nisu tražili, još nemaju grejanje, tako da sve zavisi od zgrade do zgrade”, kaže za medije Novica Jurić, iz Zagreba.
Početak grejne sezone u Srbiji je svake godine 15. oktobra, a i ove jeseni najavljen je isti datum za start toplih radijatora. Međutim “stručnjaci” navode da grejanje zavisi od vremenskih uslova i temperature, koja mora da padne ispod 12 stepeni Celzijusa. Koliko je neizvesna situacija sa početkom grejne sezone, toliko je i sa dilemom da li će biti popusta na cene zbog njenog pomeranja.
Podsetimo, potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je pre 10 dana, da početak grejne sezone neće kasniti jer su obezbeđene dovoljne količine energenata, kao i da je država spremna da reaguje ako dođe do problema u snabdevanju u Evropi, kao posledica krize i rata u Ukrajini.
„U ovom trenutku ima svega dovoljno, beogradske elektrane imaju dovoljno gasa i mazuta, kao što su i sve druge toplane u Srbiji obezbedile energente, a dodatno postoje i rezerve mazuta u slučaju da bude potrebna supstitucija drugih energenata“, rekla je Mihajlovićeva, pa se sada pitamo zašto se onda smrzavamo u stanovima svakog jutra i šta se u međuvremenu dogodilo sa elektranama i energentima?
Mihajlovićeva je pre sedam dana ponovila da su svi subjekti u energetskom sistemu spremni za početak grejne sezone i da nema razloga za odlaganje.
Ministarku izgleda niko u ovoj državi ne sluša ili ona ne govori istinu, ili pak mi ne čujemo dobro.