Uz dozvolu redakcije magazina Tabloid medijska kuća Slavija info ekskluzivno objavljuje novu kolumnu Predraga Popovića koja će se od četvrtka naći u novom broju Tabloida. Vučić, migranti, menjanje ime Srbije u Srbistan- i mnoge druge stvari koje su prećutane u medijima- pročitajte u kolumni Predraga Popovića

(P)likovi

Evropska unija donosi zakone kojima će sprečiti dolazak novih
migranata, a stare će deportovati u Srbiju

Vučićev Srbistan

U državama Evropske unije nalazi se više od četiri miliona
migranata iz Azije i Afrike, koji nemaju pravo boravka. Nemačka,
Francuska, Italija i druge zemlje, nesposobne da reše probleme s
migrantskim nasiljem i kriminalom, pripremaju zakone koji će
omogućiti „humanu deportaciju“ migranata u države u kojima su
registrovani. Od 2015. godine, kad je nastala „balkanska ruta“, većina
migranata s Bliskog istoka, Iraka i Avganistana registrovana prilikom
ulaska u Srbiju, očekuje se da uskoro budu transportovani ovde. Na
taj način ispuniće se obećanje Aleksandra Vučića da će u Srbiji do
2030. godine više ljudi doći da živi ovde, nego što će otići, kao i da će se
u Srbiji do 2050. godine rađati više dece stranog porekla, nego
domicilnog stanovništva. Migranti se već sada ponašaju ovde kao svoji
na svome.

Ubijaju jedni druge, a i građane Srbije, pljačkaju i siluju, sve
pod zaštitom naprednjačke vlasti. O projektu, koji za cilj ima stvaranje
Srbistana, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag
Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi,
nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Evropa se suočava sa posledicama projekta „D20“, koji je
realizovan preko Soroševe organizacije W2EU („Welcome to
Europe“) uz političku podršku tadašnje nemačke kancelarke
Angele Merkel.

Zajedničkim naporima političkih lidera, nevladinih organizacija i
medija, naseljavanje Evrope izbeglicama iz Afrike i Azije, a posebno iz
Sirije, Jordana i drugih država Bliskog istoka, predstavljeno je kao
humanitarni projekat. U najrazvijenije evropske države stiglo je oko
15 miliona migranata. Procenjuje se da tri četvrtine njih nije ni
pokušalo da zatraži azil ili dozvolu boravka, pa ni da se prilagodi
uslovima života u zemljama koje su ih prihvatile. Za ovih osam
godina, koliko traje program „D20“, migranti sa severa Afrike i iz
istočne i srednje Azije napravili su paralelne sisteme u evropskim državama i pojedinim gradovima.

U Parizu, Briselu, Madridu,
Amsterdamu, Malmeu, Beču, Berlinu, Hamburgu i mnogim drugim
evropskim metropolama postoje kvartovi u koje ne sme da ulazi ni
lokalna policija, a kamoli obični građani. Nasilje i kriminal su ugrozili
bezbednost u tim državama. Osim terorističkih akcija, evropski način
života su promenili brojni incidenti čiji vinovnici su migranti. Oružane
pljačke, ubistva, silovanja i druga teška krivična dela svakodnevno
dižu tenzije u mnogim dražavama Evropske unije.

Poslednji signal za uzbunu je stigao iz Švedske. Ove godine su u
Švedskoj ubijene 63 osobe, a samo u septembru, u sukobima
kriminalnih klanova čiji pripadnici su migranti, život je izgubilo 12
ljudi. Švedska obaveštajna služba Sakerhetspolisen saopštila je da
odgovornost za 134 eksplozije i 34 ulična obračuna u kojima su
upotrebljene duge cevi snosi klan Foxtrot. Sukob između vođe tog
klana Rava Mahida i njegovog bivšeg saradnika Ismaila Abdoa oko
kontrole nad tržištem narkotika pokrenuo je seriju zločina, ubistava u
sačekušama, podmetnutim bombama i uličnim napadima. Švedska
policija je priznala da ne može da obuzda muslimanske kriminalne
bande, pa je vlada dala zeleno svetlo vojsci da zavede red u
Štokholmu, Upsali, Malmeu i drugim gradovima u kojima gotovo
svakog dana dolazi do oružanih obračuna.

Klan Foxtrot proširio je delovanje i na Norvešku. U sukobima u
norveškim gradovima nedavno su ubijena četiri čoveka. Švedski
ministar pravde Gunar Stromer i njegova norveška koleginica Emili
Enger Mel početkom oktobra su održali sastanak na kome su
zaključili da krivicu za nasilje unutar organizovnog kriminala, koje
ugrožava bezbednost u obe države, snosi „intenzivna imigracija i
manjkava integracija u Švedskoj“.

I u Nemačkoj je sprovedena „manjkava integracija“. Prema
podacima, koje objavljuju nemački mediji, od 2,4 miliona
pristiglih migranata iz Azije i Afrike samo oko 170.000 je dobilo
azil, a oko 300.000 boravišnu dozvolu. Ostalih dva miliona nije
uključeno u integrativne procese, vlast ne može ni da tačno utvrdi
njihov identitet, a kamoli da prati njihovo kretanje. Iako su i u
nemačkim gradovima tržište narkotika preuzele kriminalne grupe
pridošlica iz zemalja zapadne i srednje Azije, bezbednost građana
ugrožena je brojnim incidentima koje izazivaju migranti koji nisu
uključeni u mafijaške gangove, ali ne mogu i ne žele da prihvate
običaje države koja ih je prihvatila.
Uticajni nemački dnevni list Bild nedavno je objavio „Manifest“ u
kome se navodi 50 pravila ponašanja koja moraju da prihvate migranti koji žele da žive u Nemačkoj.

Uz klasične levo-liberalne parole o nepovredivosti ljudskog dostojanstva i jednakosti svih
veroispovesti, jasno se ističe da „svako ko ne poštuje naš pravni
sistem trebalo bi da napusti Nemačku {to je pre moguće“. „Ako
želite za stalno da živite kod nas, morate naučiti nemački jezik, samo
tako možemo da se razumemo.“ Uz pravilo kojim se naglašava da
„Samo država ima monopol sile“ migranti su upozoreni da „ne nose
noževe“ i da „niko nema pravo da vrši nasilje nad ljudima i
imovinom“.

– Tolerantni smo prema tolerantnim ljudima. Nema tolerancije
za netolerantne – navodi su se u Manifestu.

Osim upozorenja na poštovanje zakona, Nemci od migranata
zahtevaju i da se pristojno ponašaju prema ženama: mogu da se
oblače kako hoće, same određuju dužinu suknje, ne smeju biti
kažnjene ni ako prevare supruga, smeju da vole druge žene, kao što
muškarci mogu da vole muškarce, a muškarcima je zabranjeno da se
venčavaju sa decom ili sa više žena.

-Svako ko traži zaštitu od političkog progona ili rata, dobiće je. Čak ionima koji na to nemaju pravo, često se dopusti ostanak u Nemačkoj.
Za to ne očekujemo zahvalnost, čak i ako bi bila primerena. Ali
zahtevamo da se naši zakoni strogo poštuju i da se poštuju naše
vrednosti i naš način života – navodi se na spisku lepih želja nemačkih
starosedelaca.

Stvaran život je pokazao da migranti ne čitaju Bild i da ne mare za
uputstva kakva su izneta u ovom „Manifestu“. „Imamo naivno
društvo i naivne zakone“, zaključio je nedavno nemački kancelar
Olaf Šolc. On je ocenio da najveći problem za nemačko društvo
predstavljaju ilegalni migranti, ali i oni koji su regularnim putem
zatra`ili azil. Kancelar Šolc tvrdi da su u Nemačku došli mnogi ljudi iz
Azije i Afrike koji be`e od gra|anskog rata ili elementarnih nepogoda,
ali ima više onih koji dolaze iz ekonomskih razloga.

– Oni uopšte ne žele da rade u Nemačkoj, nego žele da iskoriste
našu socijalnu pomoć, koja deluje na njih poput magneta. Oni nemaju
pravo boravka. Tome se mora stati na put, to mora biti isključeno –
rekao je Šolc i najavio pooštravanje uslova za dodelu socijalne pomoći
za koju predlaže da bude smanjena gotovo na nulu: „Nemačka treba
benefite za izbeglice da svede samo na to da im plati kartu za
povratak u zemlju iz koje su došli“.

Na inicijativu kancelara, nemačka vlada je pre nekoliko dana
utvrdila nacrt zakona koji bi trebalo da ubrza proceduru proterivanja
ilegalnih migranata. Zakon, koji je ušao u parlamentarnu proceduru, policiji daje znatno veća ovlašćenja i suspenduje određene delove iz
korpusa ljudskih prava. Policija će moći da, u potrazi za migrantima,
vrši pretres svih prostorija, pa i mobilnih telefona i kompjutera, kako bi
utvrdila državljanstvo lica sa spiska za proterivanje. Nemačke vlasti
ne mogu da utvrde koliko migranata se nalazi na njihovoj teritoriji,
pošto oni, kad budu odbijeni za azil ili boravičnu dozvolu, unište
privremene dokumente i promene identitet.

Suela Brejvenmen, britanska ministarka policije, prošle godine je
izjavila da „nekontrolisana imigracija, neuspešna integracija i
multikulturalizam predstavljaju toksi~nu kombinaciju za Evropu“.
Svi evropski liberali tada su kritikovali britansku ministarku. Međutim,
talas zločina, koji se letos proširio Evropom, značajno je uticao na
promenu političke atmosfere i odnosa prema migrantima. U
Evropskom parlamentu pokrenuta je inicijativa za promenu zakona
kako bi se stvorili pravni instrumenti za proterivanje migranata, koji su
se već raširili u evropskim državama, ali i za sprečavanje dolaska
njihovih sunarodnika.

Predstavnici zapadnih država, koje imaju najviše problema s
kriminalizovanim migrantima, rešenje vide samo u njihovoj deportaciji,
svejedno im je da li u zemlje porekla ili u „rubne države“ Evropske
unije. A „rubnim državama“ – Sloveniji i Hrvatskoj, pre svih – to se
uopšte ne sviđa. Pošto nije moguće utvrditi poreklo većine migranata,
oni se proteruju u zemlje u kojima je prvi put zabeležen njihov ulazak
u Evropu, odnosno gde su registrovane. Postupajući u skladu s tim
političkim i pravnim stavovima, Evropski sud pravde (CJEU)
prihvatio je zahtev Austrije i Slovenije da odbijene tražioce azila
vrati u Hrvatsku, gde su registrovani.

Evropski sud pravde je tu odluku doneo krajem jula ove godine
povodom tužbe jednog Sirijca i dve avganistanske porodice, koje su u
Hrvatsku ušle preko Srbije. Hrvatska policija ih je sprovela do granice
sa Slovenijom, da u Ljubljani, Beču ili gde god žele da traže azil. Ipak,
Slovenija i Austrija su se pozvale na „Dablinski sporazum“, kojim je
određeno da se migranti vraćaju u zemlju EU u koju su prvo ušle.

„Jedna zemlja EU sme da odluči da ih humanitarnih razloga primi
izbeglice, pa i da ih propusti u neku drugu zemlju u koju oni žele da
stignu, iako nije nadležna za rešvanje njihovih zahteva za azil, ali ona
to može da uradi samo na svojoj teritoriji, a ne i na teritoriji drugih
zemalja članica EU“, zaključio je Evropski sud pravde. U sudskoj
odluci se navodi da tražilac azila ne može da bude vraćen u zemlju u
kojoj postoji realan rizik od „nehumanog i degradirajućeg tretmana“.

To je zvanični pravni razlog zbog kojeg se migranti ne vraćaju u
Grčku, koja je prva zemlja EU u koju su ušli.

Presuda Evropskog suda pravde je izazvalo nezadovoljstvo
hrvatskih političara, koji nisu pod kontrolom briselskih liberala.

– Zvali ste ih izbeglicama. Sada ih nazivate migrantima. Krajnje je
vreme da ih zovete pravim imenom: počinitiljima krivičnih dela. Kad
Hrvati, u skladu sa zakonom, idu na rad u Nemačku, kad se Nemci
presele u Španiju, to su migracije. One koji dolaze po šumama i
gorama, bez dokumenata, plaćajući krijumčare da bi prešli desetak
državnih granica, mogu nazivati migrantima samo lažni liberali i lažni
zeleni, koji zabranama plastičnih slamki i štapića za uši“spašavaju“
Evropu i celi svet. Frau Merkel i njezina mezimica Fon der Lajer,
gotovo su uništile Nemačku. Sad žele da unište i nas ostale.
Zloupotrebom socijalnih fondova država članica EU finansirate
krijumčarenje miliona ljudi u Evropu i to novcem sve siromašnijih
građana – rekao je hrvatski zastupnik Mislav Kolakušić na sednici
Evropskog parlamenta.

Hrvatska ima mnogo razloga za brigu. U „lijepoj njihovoj“
nalazi se od 80.000 do 100.000 tzv. ekonomskih migranata s
legalnim radnim dozvolama. U odre|enim regijama, kao što je
varaždinska, registrovano je po desetak hiljada migranata. Uskoro,
kad EU i Hrvatskoj nametne obavezu da omogući migrantima učešće u
političkom životu, da biraju i da budu birani, promeniće se politička
scena. U Karlovcu ima 7.000 prijavljenih migranata, što je više od
5 odsto glasačkog tela tog grada. Koliko god to uznemiravalo
ksenofobične Hrvate, koji su pre tridesetak godina izvršili etničko
čišćenje svojih komšija srpske nacionalnosti, još veći problem
predstavljaju migrantske kriminalne bande, koje se bave
krijumčarenjem ljudi, oružja, droge…

U Hrvatskoj je ove godine zabeleženo 850 hapšenja stranaca
osumnjičenih za krijumčarenje. Granicu između Hrvatske i Bosne i
Hercegovine, posebno u regionu Bihaća, ne kontrolišu policijske snage
tih država, nego migranti. Do prošle godine tim krajem su vladali
Pakistanci. Iako su delovali pojedinačno, zbog čega su ih drugi
migranti, ali i lokalni stanovnici, nazvali „samci“, napravili su čvrstu
krijumčarsku mrežu. Odlično opremljeni tehnikom i novcem,
kontrolisali su ulaz u šengensku zonu sve dok se nisu pojavili
konkurenti iz Avganistana. U pitanju su pripadnici avganistanske
regularne armije, koji su 2021. godine, posle poraza od talibana,
vojne veštine iskoristili za razvijanje kriminalnog biznisa. Jedan
hrvatski policijski „časnik“ nedavno je izjavio kako je ove godine njegova jedinica četiri puta hapsila grupu od osam Avganistanaca:

„Svaki put smo ih lovili po nekoliko dana. Iako smo bili desetostruko
brojniji, jedva smo uspevali da im priđemo. Pa, oni su bolje obučeni od
nas! Imamo snimke na kojima se vidi da nose puške i drugo vatreno
oružje. Pucali su na nas. Međutim, kad smo ih okružili i ulovili, kod njih
nismo našli oružje. Sedam dana su zadržani u pritvoru, posle čega su
pušteni bez krivičnog progona. Sledeći put kad smo ih uhapsili, isti
ljudi su se predstavili drugim imenima, pa su prošli istu proceduru i
opet bili pušteni na slobodu.“

Miro Bulj, gradonačelnik Sinja, pre nekoliko dana je najavio da će
organizovati građanske straže duž granice s Bosnom.

– To je samopomoć, samoorganizacija. Mi se moramo ujediniti i
sprečiti ulazak migranata, među kojima su i teroristi. Oni nose
svoje ratove i svoje kulture i nije ih briga za nas, ni za državu. Ako
budu pucali iz oružja u naše ljude, moraćemo im vratiti istom merom.
Sve države zatvaraju granice, a naše su otvorene. Meni je važnija
jedna dlaka našeg deteta, nego svi migranti. Pola ih je terorista –
kaže Bulj, kao da opisuje stanje u Srbiji.

Samopomoć i samoorganizaciju u spreavanju migrantskog
kriminala nedavno je predložio Damnjan Knežević, vođa pokreta
Narodne patrole. Knežević je pozvao srpske patriote i sve ostale
građane Srbije da se prikljč~e „ekološkoj akciji“ u šumama oko
Subotice i Horgoša. Povodi su vrlo ozbiljni. Grupa migranata nedavno
je silovala jednu šezdesetogodišnju ženu, a 27. oktobra došlo je do
oružanog sukoba među krijumčarskim grupama. U okršaju, koji
je trajao pola sata, ubijena su trojica migranata, čija tela su
pronađena u objektima nekadašnjeg poljoprivrednog preduzeća
„Bačka“ u ataru kod Horgoša.

– U tom kraju nalazi se nekoliko bandi sa stotinak naoružanih
migranata, koji se bore za primat. Do pre mesec dana tu teritoriju su
kontrolisali Markonaci, ali sada su jače avganistanske grupe. Četiri
avganistanske grupe ratuju između sebe. Česti su oružani
obračuni u okolini Horgoša, Hajdukovo i Makova sedmica su i
proteklih noći bili poprište sukoba. Ne zna se koliko ima mrtvih i
ranjenih. Migranti sahranjuju tela poginulih saboraca u šumama.
Šumske puteve su preprečili balvanima. Niko u policiji, MUP-u i
organima lokalne vlasti ne reaguje. Naprotiv, delovi tih službi sarađuju
sa teroristima i naoružanim trgovcima ljudima. U taj lanac korupcije
uključena su i određena taksi udruženja. Kao što nam je rekao jedan
policajac, veći novac se obrće na migrantskoj ruti, nego u švercu
kokaina. Imamo snimak na kome se vide četiri taksija kako prevozemigrante iz Subotice do Hajdukova, a prati ih policijsko vozilo.

Taksisti stoje ispred migrantskih centara, a na njihovom transportu zarađuju od
500 do 1.000 evra dnevno. Taj novac dele s policajcima i opštinskim
službenicima, koji ih štite. Policija hapsi taksiste koji nisu uključeni u
taj koruptivni sistem. U februaru, kad sam bio u pritvoru, sa mnom u
sobi je bio taksista, koji je uhapšen zbog prevoza migranata.
Krijumčari na svojim društvenim mrežama objavljuju snimke u kojima
pozivaju migrante da im se obrate za pomoć. Po ceni od hiljadu evra
garantuju prolaz kroz Srbiju, od Preševa do Subotice, Šida ili Sombora.
Krijumčari sve rade javno, objavljuju i kodne nazive svojih bandi:
777, zatim 101, pa 313 i 400,59. Avganistanci su snimili i policajce
i opštinare kojima su davali novac na ruke, to im je polisa
osiguranja – kaže Knežević.

Posle te njegove izjave na kanalu Srbin Info policija je reagovala –
uhapsila ga je, osam sati ispitivala i tako sprečila „ekološku akciju“
kod Horgoša.

Od početka migracija s Bliskog istoka, srednje Azije i severa Afrike,
srpske vlasti falsifikuju podatke o broju ljudi koji su ušli, izašli ili ostali u
Srbiji. Državni funkcioneri, razni ministri i službenici Komesarijata za
izbeglice, kao i predstavnici svih nevladinih organizacija koje se bave
ovom tematikom, svi zastupaju ultra-levičarsku agendu, po kojoj se
migranti prikazuju kao dobroćudni namernici u potrazi za srećom.
Srpska vlast je, u skladu s dogovorom između Aleksandra Vučića i
Aleksandra Soroša, koji je koordinisao akcijama „W2EU“, donela set
zakona i propisa, kojima je omogućen smeštaj i zapošljavanje
migranata.

– Srbiju, nažalost, mnogi napuštaju. Međutim, na sreću, mnogi
dolaze da žive ovde. Do 2030. godine izjednačiće se broj onih koji
dolaze s brojem onih koji odlaze. Iako su Srbi poznati po
ksenofobiji, potrebno je da se shvati koliku korist će doneti migranti.
Nama je potrebna radna snaga, a oni će promeniti i demografsku sliku
Srbije. Do 2050. godine u Srbiji će se rađati isti broj dece
migranata i domicilnog stanovništva – objavio je Vučić pre tri godine
nameru da se u Srbiji napravi sabirni centar za migrante koji nisu
dobili vizu u zemljama Evropske unije, a ne mogu da budu vraćeni u
matične države, jer skrivaju svoj identitet.
Vučić je prihvatio plan „One Stop“, kojim se reguli{e odnos prema
migrantima na granici Srbije i Severne Makedonije, ali i usmerava
konačno rešenje ka tome da se u zemljama Zapadnog Balkana naseli
odš{est do osam miliona migranata.

Kao i u svim ostalim prevarama, kojima je naneo nesagledivu štetu
državi i narodu, Vučić manipulš{e i migrantskom temom. Da bi
amortizovao brigu građana, Vučić je rekao da Srbija nije potpisala
„Dablinski sporazum“ jer je on namenjen samo članicama Evropske
unije, „samo države EU mogu da ga potpišu“. Međutim, Vučić je
prećutao da i države koje nisu članice EU (Švajcarska, Norveška,
Island i Lihtenštajn) poštuju taj sporazum i preuzimaju obaveze iz
njega. Da je i Srbija prihvatila (bez obzira što nije potpisala)
odredbe Dablinskog sporazuma potvrđuju sporazumi između
Srbije i Evropske unije o akcijama koje sprovodi evropska služba
za kontrolu granica Frontex.

Na osnovu memoranduma, koji je potpisan u Beogradu i Skoplju u
novembru 2019. godine, kojim se defini{e saradnja po pitanju ilegalnih
migracija, Evropska komisija je 1. maja 2021. potvrdila sporazum
između Srbije i Frontexa, Evropske agencije za upravljanje granicama.
„Sporazum obuhvata sve aspekte saradnje izme|u Srbije i
Frontexa potrebne za sprovođenje akcija Frontexa, koje se mogu
odvijati na teritoriji Srbije, pri čemu članovi tima Frontexa mogu
imati izvršna ovlašćenja“, navodi se u tom sporazumu, kojim je
Srbija ovlastila pripadnike evropske službe da na njenoj teritoriji vodi
istrage, hapsi i pritvara i građane Srbije, pa i da koriste oružje. Pritom,
pripadnici Fronteksta uživaju imunitet od krivičnog gonjenja srpskih
pravosudnih institucija.

Iako i dalje plasiraju parole o humanizmu, zaštiti ljudskih prava i
ostalim elementima levičarske agende, predstavnici vlasti najmoćnijih
država Evropske unije još pre nekoliko meseci su pokrenuli kampanju
pod nazivom „Migrantski pakt“. Inicijativa je potekla iz Nemačke, a
predlog za promenu pravne regulative, posebno po pitanju azila,
zvanično je podnela Slovenija. „Migrantski pakt“ bi trebalo da olakša
proceduru za proterivanje izbeglica iz Azije i Afrike, koji su pre osam
godina dočekani kao radna snaga. Međutim, u poslednjih godinu i po
dana iz Ukrajine se u zemlje EU slilo oko deset miliona izbeglica.
Da stvar bude gora, pre mesec dana, uporedo s početkom
rasprave u Evropskom parlamentu o odnosu prema migrantima,
počeo je rat u Palestini. Kako i kad god se taj rat okonča, nema
sumnje da će on pokrenuti novi talas izbeglica s Bliskog istoka u
Evropu. Tako je bilo i 2015, nekoliko godina posle „arapskog proleća“.
Ali, sad Evropskom unijom ne upravlja Angela Merkel, pa islamski
migranti više nisu dobrodošli. Nema sumnje da će EU preduzeti sve
što je potrebno da blokira prolaz balkanskom rutom i da upravo
na teritoriji balkanskih država napravi sabirni centar za migrante s Bliskog Istoka.

Eto šanse za Aleksandar Vučića da pretvori Srbiju u Srbistan.