Sofija – U poslednjem trenutku pre glasanja o rezoluciji o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama premijer Dimitar Glavčev je uputio pismo Lačezari Stoevoj, stalnoj predstavnici Bugarske pri UN, da promeni stav i bude uzdržana, umesto da glasa za rezoluciju. Stoeva je, međutim, odbila da posluša nalog premijera i podigla je ruku za rezoluciju. Ona podseća premijera da je u toku dve poslednje nedelje aprila stalno predstavništvo Bugarske pri UN poslalo devet depeša u Sofiju, obaveštavajući ih „o agresivnom lobiranju Rusije i Srbije” s argumentima koji se poklapaju s onima koje je imao i premijer i ministar spoljnih poslova Glavčev. Ovo je potvrdio bugarski istraživački sajt BIRD, objavljujući dokumente nekoliko dana nakon glasanja u Generalnoj skupštini. BIRD je objavio i prepisku Glavčeva sa stalnim predstavništvom u Njujorku.
Pismo sa zahtevom za promenu bugarskog stava Glavčev je poslao u Njujork 23. maja, na sam dan glasanja. Iz naknadnog odgovora Stoeve vidi se da je pismo primljeno u 8.55 sati po njujorškom vremenu (kasno po podne po bugarskom vremenu), a glasanje je bilo zakazano za 10 sati po bugarskom vremenu. Dakle, nalog ministra je u bugarsko predstavništvo u Njujorku stigao kasno.
Glavčev je u tom pismu, kojim obrazlaže promenu stava zvanične Sofije, naveo da inicijativa Nemačke i Ruande vodi ka „pojačanju napetosti” i da nije trenutak da se ta rezolucija sada predlaže. Takođe, navodi i da će usvajanje rezolucije „dovesti do dalje podele i suprotstavljanja entiteta u Bosni i Hercegovini”. Bugarska, kako je napisao, želi da bude „objedinjujući i objektivan” faktor nakon što je predsedavala Savetom EU s fokusom na zapadni Balkan u 2018. godini.
Kao odgovor na ovaj svoj zahtev, Glavčev je dobio pismo Stoeve na četiri strane u kojem ona kaže da nije uspela da izvrši uputstva za radikalnu promenu stava poslata u poslednjem trenutku.
„Bugarska ima principijelan i dosledan stav prema genocidu u Srebrenici, priznat od strane Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog suda pravde Ujedinjenih nacija.” Takođe je navela da „rezolucija nije usmerena ni na jednu državu, etničku ili versku grupu, ali proglašava 11. jul danom odavanja počasti žrtvama genocida i osuđuje poricanje istog kao istorijske činjenice i veličanje osuđenih od strane međunarodnih sudova”.
Ona podseća da su „uputstva za podršku misiji u UN i Direkciji za globalne poslove Ministarstva spoljnih poslova data nakon koordinacije s nekoliko drugih direkcija između 12. aprila i 2. maja, te da su detaljne informacije poslate širokom krugu adresata, uključujući i rukovodstvo Ministarstva spoljnih poslova, a to je nastavljeno i između 2. i 22. maja nakon traženja bugarskog koautorstva za rezoluciju. Stalna misija u Njujorku nijednog trenutka nije obaveštena o bilo kakvoj promeni stava.”
Stoeva ističe da je „na nivou zamenika ministra i drugih zvaničnika u diplomatskom resoru s kolegama iz SAD, Nemačke i Bosne i Hercegovine, o rezoluciji i koautorstvu Bugarske razgovarano više puta od kraja aprila do 13. maja, a u njima je bila izražena zahvalnost na podršci. Sve ovo pokazuje da je stav jasan, čvrst i da se nije moglo pretpostaviti da će biti promenjen”.
Promena javno izrečenog i formalizovanog stava (ime Bugarske je objavljeno među koautorima nacrta rezolucije), pod uslovom da za to nisu nastale objektivne okolnosti na kraju je konačni čin, koji bi se, kako ističe Stoeva, mogao objasniti samo spoljnim pritiskom. Ona smatra da bi to nanelo ozbiljnu štetu imidžu Bugarske u međunarodnoj zajednici i bilo u suprotnosti s evroatlantskim vrednostima koje zastupa Bugarska.
Pored ovih argumenata, dati su i tehnički i proceduralni razlozi za odbijanje naloga ministra.
„Nema podataka ko je izradio nove smernice, niti kako su ih usaglasile nadležne direkcije. Bugarska bi morala da povuče svoje koautorstvo i da obrazloži svoj glas da bi bila uzdržana prema proceduralnim pravilima Generalne skupštine. Smernice od 23. maja ne sadrže nijedan argument za povlačenje autorstva, što ih čini nepromenljivim”, zaključila je Stoeva.
Vlada je skandal u vezi sa stavom Bugarske prema rezoluciji o Srebrenici proglasila „hibridnim napadom”, a GERB je negirao da je njegov lider Bojko Borisov vršio pritisak na premijera Dimitra Glavčeva da Bugarska ne podrži rezoluciju. Vlada je sa zakašnjenjem objasnila da su objavljeni dokumenti iz kojih se jasno vidi da Glavčev u poslednjem trenutku pokušava da promeni bugarsku poziciju „samo deo procesa donošenja odluka i ne predstavljaju njenu celinu”.
Pismo koje je poslato Stalnom predstavništvu Bugarske pri UN u Njujorku ne sadrži konačne instrukcije ambasadoru, ističe se u saopštenju vlade, čime je potvrđena autentičnost dokumenata koje je objavio istraživački sajt BIRD. Zamenik predsednika GERB-a Danijel Mitov kratko je izjavio za „Politiku” da stav GERB-a ostaje nepromenjen, da je reč o hibridnom napadu na Bugarsku, ali nije ulazio u detalje samog slučaja.
„Poseta Bojka Borisova Bosni i Hercegovini 2017. godine je prva na nivou premijera u bilateralnim odnosima i deo je intenzivnih napora Bugarske da pomogne evroatlantskim integracijama svih zemalja zapadnog Balkana”, rekao je još Mitov.
Iz Saveta ministara prokomentarisali su da se curenje službene prepiske i njeno nepromišljeno širenje u javnom prostoru može okarakterisati samo kao element hibridnog napada.
„Tema se politički koristi u kontekstu predizborne kampanje i time šteti interesima Bugarske”, kažu u pres-sluižbi vlade. Iz prelazne vlade nisu komentarisali da li je bilo komunikacije s Beogradom u vezi s glasanjem. „Bugarska ima dosledan i nepromenjen stav kad je reč o priznavanju žrtava Srebrenice i učestvovala je u svim inicijativama povezanim s njihovim obeležavanjem. Dinamika implementacije diplomatske službe i formiranje stava povezani su s brojnim ’radnim’ opcijama u procesu formiranja nacionalne pozicije naše zemlje. Zvaničan stav je važan, a do njega se dolazi na osnovu mišljenja stručnjaka iz relevantnih jedinica Ministarstva spoljnih poslova, koje uključuju različite kanale komunikacije. Pismo koje je prosleđeno Stalnoj misiji Bugarske pri UN u Njujorku ne sadrži konačna uputstva ambasadoru. Dokumenti koji su procureli u javnost samo su deo procesa donošenja odluka i ne predstavljaju njegovu celinu. Ovo samo stvara osnov za spekulacije, tumačenja i manipulacije na tu temu”, objašnjavaju iz vlade.