Zašto je Vučić još uvek na vlasti?

Trenutna situacija u Srbiji je sledeća. Vučić pokušava da uvede totalitarizam kroz zloupotrebu pravosuđa, policije, službe i parapolicije. Na taj način pokušava da uguši narodnu pobunu koja mu se dešava kroz stotine tačkastih, decentralizovanih i depersonalizovanih protesta koji se poput požara šire zemljom. Za sada, vlast ne uspeva čak ni totalitarnim metodatama da skloni građane sa ulica. Sa druge strane, činjenica je da ne postoji jasan politički cilj protesta kao ni koordinacija nastalog širokog društvenog pokreta. Ta situacija čini da bunt sve više liči na anarhiju nego na alternativu mafijaškom režimu koji je uzurpirao vlast u Srbiji, zključuje kolumnista  dr ing. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Po mom mišljenju Vučić je još uvek na vlasti upravo zbog toga što se za ovih skoro devet meseci još uvek nije stvorila jasna politička alternativa koja ima odgovore na ona pitanja koja su od značaja za one činioce koji imaju interes u ovom regionu.

Zahtev za raspisivanje vanrednih izbora nije politički cilj, to je alat tj, sredstvo kojim se realizuje ono što se postavi kao program koji se realizuje posle preuzimanja vlasti. Slobodan Milošević je imao politiku pre nego što je na „osmoj sednici“ preuzeo vlast i za tu politiku je našao domaće i međunarodne saveznike. DOS je imao politiku za koju je dobio domaće i međunarodne saveznike.

Konačno, Tomislav Nikolić i Aleksanar Vučić su 2012. imali politiku za koju su dobili pre svega stranu podršku, ali i milion glasova na izborima tako da su iz toga crpeli kakav takav legitimitet makar za prve godine vlasti. Treba posmatrati i situaciju u Crnoj Gori pre pada Mila Đukanovića, i tamošnja opozicija iako je bila raznorodna i ideološki potpuno različita, uspela je da definiše glavne koordinate politike što je bilo dovoljno da svi faktori od uticaja klimnu glavom i na taj način spreče tamošnje kriminalce da pokradu izbore i spreče promene.

Da ne bude mistifikacije, zahtevi koji su bili pred ondašnjom crnogorskom opozicijom su bili sledeći: nema promene unutrašnjeg karaktera države tj. ona ostaje građanska (to je značilo da se napušta Milov projekat crnogorčenja i pravi balans koji je odgovarao Srbima, što se u konačnom na popisu stanovništva jasno i pokazalo); nema promene spoljnopolitičkog opredeljenja (ovo se pre svega odnosilo na status u NATO, što se imajući u vidu kasnije okolnosti i nije moglo menjati); te konačno traženo je da država Crna Gora ne bude zvanični pokrovitelj međunarodnog šverca kokaina.

Da li postoje ovakva ili slična očekivanja i od onih koji u Srbiji žele da smene Vučića i preuzmu vlast? Naravno da postoje! Srbija je važna država za održavanje regionalnog mira kojim se obezbeđuje prohodnost važnih globalnih koriodra i sasvim je logično što sve velike svetske sile imaju određene interese i shodno tome se i ponašaju.

Trenutni i to zajednički interes međunarodne zajednice je održavanje statusa snaga onakvim kakve su bile pre izbijanja ratova u Ukrajini i potom na Bliskom Istoku. To praktično znači da se od Srbije očekuje da vodi potpuno neutralnu regionalnu i međunarodnu politiku. Vučić to pokušava, ali je isuviše slab da to omogući imajući u vidu da njegova mafija ne želi da bude neutralna, već bogata i na slobodi. To nas dovodi do toga da se švercuje oružje Ukrajini i Izraelu.

Takođe, to nas dovodi do spornih dogovora oko nuklearne energije i td. Međutim, kako sa druge strane uopšte i ne postoji čak ni pokušaj definisanja političke alternative koja će garantovati potpunu neutralnost Srbije u regionalnim i međunarodnim odnosima, to onda Vučiću daje na značaju i i dalje ga održava na vlasti.

Doduše, i sam režim je uz pomoć službi kao i nekih prijatelja iz inostranstva, zarazio opozicionu javnost antipolitikom i tako je svesno gurnuo u pravcu anarhije, što vlast koristi i svima priča kako će Srbija potonuti u haos i poremetiti ravnotežu snaga u regionu ukoliko dođe do bilo kakvih promena. Nažalost, ali ova priča „pali“ i stranci zaista prihvataju ovu argumentaciju kao relevantnu. Doduše, promenili su taktiku pa su iz pozicije da se trude i pomažu Vučiću da bude jak na vlasti, sada rade aktivno i trude se da bude slab, ali još uvek na vlasti.

Bilo kako bilo, put do promene vlasti je jedan složen proces, ali bez obzira na mesto i vreme, uvek mora da postoji jasna politička artikulacija. Mi svi zajedno to moramo napraviti ili će Vučić ostati na vlasti bez obzira što je i politički i psihofizički postao jedna isceđena krpetina.