Građanima na blokadama u više gradova stigle su prekršajne prijave, iako nisu bili legitimisani. Iako ne znaju na koji način je policija utvrdila da su napravili prekršaj, neki od njih znaju da su ih pripadnici policije snimali i fotografisali. Tehnički je moguće da policija snimke sa lica mesta uporedi sa fotografijama iz baze podataka za izdavanje ličnih dokumenata, ali je pitanje da li je to dozvoljeno i da li na taj način podignute prekršajne prijave mogu da opstanu na sudu.
Znamo šta ste radili ovog jula – ovo ne piše u prekršajnoj prijavi, ali moglo bi, pošto se svaki korak građana prati, pa tako prekršajne prijave stižu i onima koje policija tokom blokada nije ni legitimisala.
„Mene su po nalogu prepoznala dva policajca, a treći je policajac pisao. Odakle njima moj matični broj, adresa stanovanja? To su podaci koje saobraćajac ne može da ima tek tako kad piše kaznu… Kako su me prepoznali? Ja tu kaznu neću da platim, kod advokata pa da na sudu utvrdimo kako se ja to poznajem sa ta tri gospodina koji su svedočili da me znaju i koji su dali moje podatke, da vidim odakle im moji podaci“, kaže Stevan Mihailović.
Kragujevčanin Stevan Mihailović objašnjava da šeta već osam meseci i da ga nikada ranije, pa ni pre ovih protesta, policija nije legitimisala. Ono što dodatno komplikuje ovaj slučaj je i činjenica da je Stevan nedavno zbog selidbe promenio adresu.
„I čak sam zbog te adrese bio obrisan u biračkom spisku, nisam mogao da glasam zbog promene adrese, a oni su imali tu novu adresu. Šurak mi iz šale rekao stigla ti čestitka brzo si vozio, a kad je otvorio rekao mi je a ne ovo ti je čestitka direktno sa Andrićevog venca“, kaže Mihailović.
A takve čestitke, tj. prekršajne prijave u kojima se građani prepoznaju bez uvida u njihove lične dokumente šire se Srbijom. Svoje iskustvo prepričala je i Mirjana Marković iz Sremske Mitrovice.
„Poslali su nam prekršajne prijave zbog prelaska pešačkih prelaza, a da tokom tih desetak dana niko nije legitimisan. U prijave koje su nam stigle uneti su pogrešni lični podaci. Poznajem sve policajce koji su bili na ulici i koji su fotografisali građane, a među potpisanima na prijavama nije nijedan od njih“, navela je ona.
Čak i ako pretpostavimo da je policija postupila po propisima snimajući građane na blokadama, postavlja se pitanje obrade tih snimaka i prepoznavanja lica na njima.
„Takva brza identifikacija lica na osnovu snimka bez legitimisanja, upućuje na zaključak da se koristi veštačka inteligencija tj. softver za biometrijsku identifikaciju lica i to je samo po sebi nezakonito“, kaže advokat Rodoljub Šabić.
Advokat Šabić kaže da je hipotetički moguće da se identifikacija, bez legitimisanja, vrši i upotrebom video nadzora, ali da čak i to tzv. obično snimanje policija mora prethodno da najavi, da o tome obavesti javnost. Dakle, opet kontroverzno.
„Po mom mišljenju sudovi bi takve prekršajne prijave morali da odbace, jer ne može niko, pa ni država, da se koristi dokazima koji su nezakonito pribavljeni“, kaže Šabić.
N1 je ovim povodom pisao MUP-u: Na koji način je utvrđivan identitet osoba kojima su stigle prekršajne prijave i po kom pravnom osnovu? Odgovora nema.