Tiraninova sudbina

Milovan Brkić

Habib Burgiba (3. avgust 1903. – 6. april  2000.) bio je  doživotni predsednik Tunisa, a njegova vladavina trajala je punih trideset godina (1957-1987). Tvorac je nezavisnosti Tunisa i jedan od glavnih arapskih lidera koji se zalagao za umerenost u Arapskom svetu.

U 84. godini života, kada je  počeo da se ponaša, recimo, kao današnji Aleksandar Vučić, tvorac najsurovije  vladavine u Srbiji, smenili su ga odlukom lekarske komisije, koja je zaključila da predsednik nije sposoban da dalje vlada Tunisom. Smestili su ga u bolnicu, u kojoj je živeo narednih 13 godina.

Stražari, lekari, medicinsko osoblje “pomagali“ su vremešnom Burgibi da prave zaveru i da se vrati na vlast. Nosili su njegovu poštu, naredbe, sve kobajagi u diskreciji, i kad  su očekivali da dođu po njih oslobodioci, upravnik bolnice im je saopštavao da su otkiveni i da je zavdera osujećena. Da počnu sve iz početka.

Srpski tiranin nije umislio da je Habib Burgiba, već da je Bog Sunca. Vladarom sveta je sebe smatrao.

Njegova vladavina je zainteresovala skoro sve obaveštajne služne na svetu, kriminalističku policiju naročito. Pratile su ga i Agencija za sprečavanje pranja novca, vojne obaveštajne zbog trgovine oružjem, DEA zbog stotine tona kokaina…

I došlo vreme da i njega vode u bolnicu.

Prvo su došli po njegovog pobratima Gorana Vesića. On ostavlja svoju preslatku ženicu Vanju,  “počelo da mu otkazuje srce“. Vučko se rasgoropadi, pa ga puste na slobodu.

Tačno posle devet meseci opet dođu po Gorana, ali on utekne. U privatnu bolnicu. Poseti ga i ministar zdravlja, pa skrušenim glasom kaže da je bivši ministar operisan, da je “životno ugrožen“.  Lončar je stručnjak za skraćivanje, a ne produžetak života.

Rasgoropadila se sudija Ivana Bursać, dođe u bolnicu i vidi da se Goran izležava. I pokupi ga. Optužen je za pljačku od preko 115 miliona dolara, a sumnja se i na još milijartdu i dvesta miliona. Samo u jednom poslu.

Dobio je Vučko nastup besa kada je njegov kum Darko, čekajući da po njega dođu, odveden u urgentni centar. Ne na psihijatriju, već na neurohirurgiju.

Snužden, Lončar opsuje kako su ga lekari brzo opservirali. Imao je, kaže, moždani udar, spojili su mu dva krvna suda, izvadili ugrušak krvi. Na aparatima je, znaće se da li će preživeti

Vučić preti, nestrpljiv je, ulazi u Darkovu bolničku sobu, ako je uopšte u bolnici. Darko nije na apartima, ni na infuziji, gusta mu crna kosa, izrasla za par sati, nema zavoja. Hvala bogu da je Darko zdrav, nije to prvi put da nas Vučić i Lončar i njegovi ministri prave majmunima. Ivane Bursać nema, da odvede i kuma Darka.

Beli svet gleda i ne veruje kako se raspamećni srpski diktator igra sa nama.

Njegovi pobratimi u Podgorici ćutke čekaju na odvođenje u Spuž. On divlja. Ide da opljačka šta je još ostalo, a nas zaduži za naredne generacije.

Ali, dođe vreme da i nama krene.

I narod njegov nije više mogao da izdrži njegovu vladavinu. Odveli su Aleksandra u Specijalnu bolnicu (zatvorsku)  zajedno sa njegovim ministrima, generalima, kumovima..

Ministar  zdravlja, u više mandata, Zlatibor Lončar, poveden je sa njima. On je o svemu mislio, pa je za svog pomoćnika u Macutovoj vladi postavio Dragoljuba Paunovića, koji je bio upravnik ove bolnice.

U šetnji Vučićev kartol drži sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost. Jedina tačka dnevnog reda- kako uteći i vratiti se na Dedinje.

Sabiraju koliko imaju milijardi u šteku, koje nisu otkivene, te imovinu. Kako da kupe nove srpske ministre, koji su došli posle njih, a bili su njihovi trojanski konji.

Bata Gašić kaže da na njih ne računaju. Oni su u drugom bloku, na trećem šetalištu.

Zaključak je, ipak, racionalan. Odrešimo kesu, preko advokata i upravnika zatvora, treba kupiti poslanike, ministre, sudije. I evropske komesare…

Vreme za šetnju je isteklo, pa će se sednica  održati za dva dana, jer sutra se menja straža.

Nada umire poslednja, kaže Vučić. Stražar, tužnim glasom saopštava im u povratku, da su stigle presude kojima im je oduzeta sva imovina, a doživotne potvrđene.

Hoćemo li odgajiti novog tiranina. To nam je u genima.