A u Srbiji muk. Sinišu Malog ministra finansija i pri tome još i predsednika državnog Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca i fininasiranje terorizma, čuvara ključa od državnog sefa, po nepobotnim dokazima na osnovu tih papira ujedno i čuvara ključeva od 24 stana u Bugarskoj, niko ništa da priupita od strane onih koji primaju platu iz budžeta da bi postavljali pitanja. Aleksandar Vučić, stečajni upravnik Specijalnog suda i Republičkog javnog tužilaštva ne zna koga če pre da brani ovih dana. Da li Koluviju, da li ostatak ekipe sa Jovanjice, da li Malog.
Očigledno je da je finansijski savetnik porodice, najvažnija karika u lancu organizovanog kriminala u Srbiji. Zato se upreglo kuso i repato da sačuva usijanu fotelju konsiljerea AVačkog klana. Šta još treba da uradi čovek za koga je nepobitno utvrđeno da je falsifikovao doktorat, koji se po rečima njegove bivše supruge hvalio da je u izbornoj noći 24. aprila 2016. godine, organizovao rušenje nekih kolibica u Savamali, koji je uhvačen sa rukama do ramena u tegli narodnog pekmena, pa da se oglasi tužilastvo iz bajke o Trnovoj Ružici koje spava stogodišnjim snom.
Dok čekamo princa na belom konju koji će probuditi Zagorku, Ana Brnabić, kućna pomoćnica stečajnog upravnika Srbije, ubi se objašnjavajući da ona o kriminalu u kom se davi Srbija ništa ne zna, ali da to sigurno nije tačno.
Nevolje u raju nikako da prođu. Da stvar bude još gora, potrudio se jedan drugi Sebastijan. Ali ne Pinjera iz dalekog Čilea, već ovaj skoro pa rod rođeni i najbolji prijatelj iz bliske nam Austrije.
Kao bomba, odjeknula je vest da je mlađani austrijski kancelar Sebastijan Kurc podneo ostavku, nakon tvrdnji da je državni novac Ministarstva finansija upotrebio u koruptivnom poslu, kako bi se u tabloidnim novinama osiguralo pozitivno izveštavanje o stranci koju vodi.
Kakav pacer, orilo se na Andrićevom vencu. Pa Vučić to radi svakog dana. I još se ponosi time. Umesto da kao naši paštajci odgovori sa Pa šta, Sebastijan Kurc je podneo ostavku. Bar da je kazao da mu je novac za plaćanje novinara donirala tetka iz Kanade. Da ga je jednog jutra pronašao u poštanskom sandučetu. Ili u novčaniku koji je našao kada je onomad bata Andrej izgubio ličnu kartu.
Ne, bre. Diletant je odmah podneo ostavku.
I to sad kad će struja i gas da poskupe, a zejtin je sa cenom već zeznuo bitkoin. Baš večeras kad je Samit nesvrstanih u Beogradu. Kad mu je Beba savetovao da objavi egzaltiranom narodu da je taj pokret u stvari On osnovao, pre nego što se i rodio. I kad je čokolada konačno stigla i u Srbiju.
Kako glupih naroda ima. Da prihvate ostavku premijera za ovakvu trivijalnost. Sreća pa je On izabrao da usreći nas Srbe, mi smo mnogo zahvalniji i pametniji narod od tih Austrijanaca. A ako se u Pandorinim papirima i nađe neki Andrej, pa svi će znati da je to Andrej Babiš iz Češke. I da je on bati imenjaku drpio ličnu kartu ko zna kada, samo da bi kompromitovao ovakav potencijal i naše zlatno doba. Ako bas zaškripi, sad će on, samo Vulinovoj tetki da odnese lek.
Ustani, Branislave Nušiću, da vidiš šta propuštaš. Gde si sada, Radoje Domanoviću? Makar Sterija da je tu. Da napiše Lažu i paralažu, drugi deo.
Ako neće Nušić i Domanović da ustanu, moraće da ustanu kuka i motika. Makar motka. Jer balvana nam je već preko glave.
Nikad motke nisu bile jeftinije u Srbiji. Koštaju skoro pa kao život prokockan u bescenje.
Zbog skorašnje velike tražnje, obezbedite svoj primerak motke na vreme. Dok i one ne poskupe, a život još više pojeftini.
Srđan Milivojević, član Glavnog odbora Demokratske stranke
