Parović: Narodno nezadovoljstvo radi protiv Vučića!

Parafraziraću velikog srpskog pisca Mešu Selimovića, koji je o nezadovoljstvu govorio kao o divljoj zveri koja je nemoćna kada se rodi, a postaje strašna kada odraste. Naše društvo nalazi se upravo u takvoj fazi u kojoj glas nezadovoljnih ljudi više ne može da uguši ni sva medijska kampanja kojom vlast pokušava da zabašuri stvarnost. Uzaludna su Vučićeva pojavljivanja, uzaludne su brojne specijalne emisije, uzaludna je najavljena vojna parada, uzaludno je otvaranje auto-puta do Požege. Jednostavno, za ovu vlast sve što pokušavaju unapred je osuđeno na poraz jer je pređena određena psihološka granica kod građana, i narod više nije isti onaj sa kojim se do juče moglo lako manipulisati,  zaključuje kolumnista dr inž. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Otuda nezadovoljstvo postaje glavno pogonsko gorivo promena. Inače, to nije ništa neobično, jer svaka promena dolazi kao posledica nezadovoljstva postojećim stanjem. Recimo, u nekom periodu slikarima ili pesnicima više nije prijalo da slikaju ili pišu na način i o temama koje su tada bile u trendu, pa su napravili svoj pravac koji je potom postao novi trend. Iz tog razloga nezadovoljstvo treba širiti kroz svakodnevno i temeljno ukazivanje ljudima na realne probleme, kao i kroz ohrabrivanje da krenu u akcije aktivnog ili pasivnog otpora vlasti.

Da ne bi ostalo samo na pukom politikanstvu, navešću dva konkretna primera koja su slikovita i kao takva indikativna i za druge oblasti. Prvo se odnosi na stanje u poljoprivredi, koje je katastrofalno.

Kasni prolećni mrazevi su u mnogome oštetili rod voća, dok je aktuelna suša već desetkovala rod kukuruza, soje, šećerne repe i povrća. Istovremeno, otkupna cena svinja i mleka pada zbog neselektivnog uvoza. Sve ovo će se značajno odraziti na položaj poljoprivrednih proizvođača koji će, čim prođe žetva, već biti u protestu, a od jeseni, kada definitivno podvuku crtu, mnogi će se naći pred bankrotom i opasnošću da im banke plene traktore, radne mašine i imanja.

Zbog debalansa hrane, građani će jesti sve skuplje i sve nekvalitetnije uvozne proizvode, vrlo često „zagađene“ GMO-om, imajući u vidu da se pri uvozu uopšte ne kontroliše čime se hrane životinje čije meso i mleko konzumiramo. Stoga se može očekivati, a i treba podsticati, bunt i po pitanju cena i kvaliteta hrane.

Druga važna stvar upravo se događa i ima potencijal da postane možda i ključna u konačnom obračunu s Vučićevom mafijom. Naime, u toku je tiha, ali odlučna pobuna inženjera i drugog tehničkog osoblja širom Srbije.

Praktično, ne postoji veliki infrastrukturni projekat koji gura ova vlast, a da je od momenta pada nadstrešnice do danas dobio saglasnost struke. Većina objekata koji su pušteni u rad nalaze se u garantnom roku, i kada on istekne, moraće da budu zatvoreni. Primera radi, termoelektrana u Kostolcu je u garanciji do decembra ove godine, a ako do tada ne dobije sve potrebne saglasnosti, moraće da bude isključena.

Prema mojim informacijama, od potrebnih šesnaest, novoizgrađena termoelektrana ima svega dve saglasnosti, i male su šanse da se ishoduju sve, imajući u vidu da je projekat rađen vrlo traljavo. Još gora je situacija sa železničkom prugom od Novog Sada do granice s Mađarskom.

Trenutno stanje je takvo da više nema električne energije ni u jednom objektu železničkih stanica i prateće infrastrukture jer su istekli probni periodi i garancije. Investitor, Infrastruktura železnice Srbije, nije preuzeo objekte, a izvođači ne mogu dalje da rade bez potrebne dokumentacije, pa sada sve stoji. To je dovelo do masovnih krađa zaštitne ograde, kablova, delova električne i kontaktne mreže.

Situacija oko izgradnje nacionalnog stadiona i objekata za EXPO 2027 još je gora po vlast, ali računica im je da će ispeglati situaciju do kraja 2026. godine, kada bi objekti morali biti završeni. Kao i u slučaju poljoprivrednika, i inženjere treba ohrabrivati da nastave s belim bojkotom Vučićevih projekata, što u praksi znači da traže svu potrebnu dokumentaciju i da se strogo pridržavaju normi propisanih zakonima, uredbama i tehničkim regulativama.

Uz to, imajući u vidu materijalno vrlo bedan položaj inženjerske struke u Srbiji, treba tim ljudima jasno ukazivati da će, ukoliko izdrže, biti uspostavljen normalan poredak u kojem će se za realizaciju infrastrukturnih projekata morati raditi svi neophodni planski dokumenti i to od strane licenciranih stručnjaka. To će dalje značiti da će i njihov rad biti bolje plaćen – što danas nije slučaj.

Da zaključim. Nezadovoljstvo u narodu radi protiv Vučića. Svako ko na bilo koji način pokušava da to nezadovoljstvo umiri kroz neke forme „traženja izlaska“ iz društvene krize, zapravo radi za vlast. Ovo pišem kako bi ljudi lakše mogli da ih prepoznaju.